Pročitaj mi članakGradovi u Nemačkoj su na pragu ogromne finansijske krize, a gradonačelnik Esena Tomas Kufen upozorava da podaci pokazuju da je gotovo svaki grad u zemlji skoro bankrotirao.
У 2025. години укупан дефицит свих немачких градова износи 30 милијарди евра, што је пораст у односу на прошлогодишње 24 милијарде евра.
Градоначелник Есена, који је и члан федералног одбора ЦДУ, алармира: „Скоро сваки немачки град је сада на ивици банкрота.“
Само у Северној Рајни-Вестфалији, од 396 градова и општина, 10 може да прикаже уравнотежен буџет, а ови алармантни подаци из највеће немачке савезне покрајине примењују се на целу земљу, додаје он.
Куфен наглашава да је криза универзална и да погађа све општине, без обзира на локацију: „Ново је то што су сви градови сада у кризи,“ рекао је за Билд.
Он упозорава да „замрзавање буџета сада мора да се уведе свуда,“ укључујући и градове који су раније сматрани богатим.
Градоначелник истиче потребу за националном дискусијом о одрживости: „Морамо да разговарамо шта можемо да приуштимо да наш социјални систем не постане сам социјални случај. То значи: шта желимо да приуштимо и шта још можемо да приуштимо?“
Међутим, градови сами не могу доносити ове кључне одлуке; само федерална влада има овлашћења.
Куфен илуструје кризу бројевима из свог града, Есена, са скоро 600.000 становника. Град је планирао уравнотежен буџет за 2025. „Али уместо благог повећања од 1,7 милиона евра, тренутно имамо дефицит од 123 милиона евра,“ израчунао је он.
На врху разлога за дефицит поново су трошкови збрињавања и интеграције избеглица. Уместо да реше кризу буџета и пензија у Немачкој, они су постали огроман терет за земљу, коштајући најмање 50 милијарди евра годишње за социјалну интеграцију, смештај и бенефиције.
Поред тога, постоје и многи скривени трошкови масовне миграције, укључујући раст цена станова, трошкове здравства, школовање ученика страног порекла и смештај великог броја странаца у затворима и психијатријским установама. Као и Есен, чак и велики градови попут Берлина бележе „спиралне трошкове“ услед масовне миграције, што захтева огроман дуг за одржавање функција градова.
Истраживања показују да је укупни трошак миграције већ коштао Немачку билионе евра и може достићи 20 билиона ако број миграната не опадне.
Куфен указује на трошкове образовања и социјалне потрошње у свом граду, а у многим случајевима и странци представљају значајан терет.
На пример, званичне статистике из Есена показују да је од 22.730 ученика у основним школама, око 5.565 нису Немци, што чини око 24,5 одсто. Ако се рачунају и они са „имигрантским пореклом“, број се повећава на 35 одсто.
Као и у другим градовима и покрајинама, немачки ученици са страним пореклом углавном захтевају додатне интеграционе курсеве и више новца по ученику како би се надокнадили образовни дефицити.
Када је реч о социјалној помоћи, око 63 одсто свих корисника у Немачкој су странци или лица са страним пореклом, иако чине мањи део популације.
У Есену су трошкови особља такође порасли због повећања плата у јавном сектору.
Као последицу, Куфен је увео „оштру контролу буџета“ у Есену. То значи да град плаћа само оно што је законом обавезно, као што су социјална помоћ и плате. За све остале трошкове преко 5.000 евра потребна је „додатна дозвола благајника“.
Сумирајући ситуацију, Куфен каже: „Више нема много.“
Коментаришући велики федерални пакет помоћи градовима, Куфен објашњава да ће Есен добити 335 милиона евра у наредних 12 година, што је „само 28 милиона годишње“.
Он тврди да то није довољно јер је већина средстава намењена изградњи објеката. У Есену, то „са срећом може бити довољно за две и по школе,“ додаје Куфен, истичући да су „трошкови експлодирали, посебно у изградњи.“
Куфен наглашава да не жели да звучи „непристојно захвално“.
„Драго нам је да узмемо новац. Али ако неко мисли да ће Берлин или Дизелдорф решити све моје проблеме, све што могу да кажем је: помоћи ће, али још увек имамо много проблема.“
Градоначелник истиче да је градовима заправо потребан „не само новац за инвестиције, већ мање бирократије, лакше доделе средстава и мање захтева да бих могао више да урадим са малим средствима.“
Он такође упозорава да ако држава не може да функционише, демократија је угрожена: „Јер то је место где грађани сазнају да ли држава ради. Да ли могу да добијем место у вртићу или да ли ноћу светле улице. Ако све ово више не можете да обезбедите, порески обвезници добијају утисак да се политичари не баве проблемом како треба. А то је опасно.“
Ни становници нису имуни, јер подаци показују да грађани Есена све више узимају личне кредите због растућих станарина, струје и чак хране, чије су цене додатно порасле последњих месеци.
Број лица која су се задужила толико да не могу да отплате дуг први пут за шест година је порастао на 5,7 милиона, што их чини „превише задуженима“. Извештај такође упозорава да се очекује да ће овај тренд бити још гори због растуће незапослености.
