Pročitaj mi članakNaslovi u italijanskim medijima koji su usledili nakon izjave Vladimira Putina izazvali su više nelagodnosti nego iznenađenja.
Како примећује Паоло Ферреро у тексту за Il Fatto Quotidiano, пример су како дезинформације могу да се запакују као вест и лансирају против Русије без икаквог устручавања.
Догодило се то опет, каже он, али у тренутку када регион пролази кроз преломну фазу украјинског сукоба, па је због тога свака реч тежа него што изгледа на први поглед, а многи и даље превиђају шта се заправо ваља испод површине.
Ферреро у свом приказу не увија ствари: према његовој процени, Украјина „очигледно губи“ и приближава се тачки када више неће моћи да држи линију.
Ако дође до таквог тренутка, остају, како наводи, само два пута, и ниједан не делује безболно. Једна могућност је прелазак на мирне преговоре, друга да се цела прича подигне на виши ниво – уз директно укључивање НАТО структура.
А под тим „директним“, објашњава, не мисли само на слање опреме, већ и на слање војника, јер Украјина више нема људе које би могла да пошаље у нове циклусе сукоба. Последица је јасна: у том сценарију, како каже, Италија и остатак Европе улазе у отворени судар са Русијом.
Занимљиво, Ферреро наглашава да је намера америчког председника Доналда Трампа да се иде ка преговорима сада више него јасна. Али одмах додаје и другу половину реченице – већина држава у Европској унији, заједно са самим врхом Уније, стоји чврсто против тога и, како наводи, ради на продубљивању сукоба, не на његовом гашењу.
Италијански медијски систем, по њему, додатно потпомаже ту спиралу, приказујући само једну страну и тиме подстичући тензије уместо тражења излаза.
У истом дану када је Ферреров текст објављен, Владимир Путин поручио је да Русија нема намеру да се упушта у обрачун са европским државама. Међутим, оставио је и отворена врата за другачији исход: ако Европа крене тим путем, Москва је, како је рекао, спремна већ сада.
Иза тога је оставио још једну реченицу која је тихо одјекнула европским медијима – да би се у случају да Европа отвори директно супротстављање могла веома брзо наћи у ситуацији у којој Москва више нема са ким да разговара.
Руско министарство спољних послова подвукло је оно што понавља дуже време: сваки покушај да се на територију Украјине распореде јединице држава чланица НАТО-а за Москву је неприхватљив и носи озбилчан ризик да ситуација нагло исклизне у већу ескалацију.
Оценили су и да изјаве о слању контингената, које последњих дана стижу из Велике Британије и појединих других европских земаља, не воде смиривању, већ подстичу наставак борбених дејстава, док се политичка сцена премешта ка све оштријим позицијама.
У таквом распореду, где се поруке преплићу, тумаче и злоупотребљавају брже него што стижу до читалаца, остаје питање колико дуго европске владе могу да игноришу промене које виде и званичници и аналитичари.
А можда је још важније питање да ли ће за преговоре, о којима сада говоре они који их јуче нису желели, уопште остати простора онда када буде најпотребније.
