Ako vam se istina ne dopada, onda ne samo da odbijate da je slušate već je i proglašavate "uvredljivom". A kratak je put od toga do "govora mržnje" – za koji se u EU ide u zatvor ili gubi posao. Zato se valjda i osniva tzv. Evropski štit demokratije, da bi "čuvari istine" što efikasnije mogli Evropljane da "čuvaju" od neprijatnih činjenica koje će se etiketirati kao "dezinformacije".

Опет су се „малигни руски медији“ усудили да први пренесу нешто што је вест у оном старом, помало заборављеном смислу који се некад у тзв. слободном свету подразумевао – извештај о нечему што се стварно десило. Не спин, већ вест о симболичном – у оба смисла те речи – дипломатском инциденту који се десио у Народној скупштини Србије 18.11.2025.

Укратко, састанак чланова Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије са председавајућим Одбора за одбрану Бундестага Томасом Ровекампом се завршио нешто раније него што је било предвиђено. Демонстративно га је прекинуо сам Ровенкамп, незадовољан излагањем писца ових редова, иначе члана наведеног скупштинског одбора.

Шта је тачно изазвало незадовољство посланика Бундестага?

Кога занима, може да преслуша минут и по мог излагања (уз претходни увод) овде. Али је суштина своди на то да се немачком посланику није допала моја кратка реконструкција деструктивне улоге коју је Немачка одиграла на нашим просторима од почетка југословенске кризе почетком 1990-их – од једностраног признања Словеније и Хрватске и признања БиХ на основу нелегалног референдума о независности па до учествовања у НАТО агресији на нашу земљу (чиме је прекршен и немачки устав) и убијања српских цивила у Призрену од стране немачких војника после потписивања Кумановског споразума.

Како је касније пренео портал „Нова.рс“, „чашу је прелио“ – пошто га ни други присутни члан опозиције, Ђорђо Ђорђић, није претерано штедео, а и председник одбора је почео да поставља незгодна питања о наоружавању сепаратиста на КиМ и садржају Поглавља 35 – део мог излагања у којем сам рекао да је Мерц „потомак нацистичког ратног злочинца“. Мада, прецизности ради, Ровекамп је устао и прекинуо састанак тек када сам цитирао Мерцову изјаву из октобра ове године да „земље Западног Балкана припадају нама“ и поставио питање: „Како је то могуће да припадају вама?“

(Узгред, занимљиво је да је „Нова.рс“ прескочила да сам такође изнео да је лажни високи представник у БиХ Кристијан Шмит поштовалац нацистичких ратних злочинаца – о чему више овде. Ваљда би то била превише „деликатна“ тема за поштоваоце колонијалне управе у БиХ)

У сваком случају, добро је да су и проЕУ медији објавили вест о овоме („Данас“ и Н1 су пренели текст „Нова.рс“) – вероватно пошто су о њој сазнали преко тих незгодних руских медија – и ту не би требало да буде ништа спорно. Међутим, наслов на „Нова.рс“ је овој целој причи дао додатну димензију: „САЗНАЈЕМО Бурно на састанку са послаником Бундестага: Немачки парламентарац напустио Скупштину након што га је увредио Несторовићев посланик“.

Истине ради, пре него што је тај текст објављен, позвала ме је новинарка „Нова.рс“ и питала да ли је тачно да је Ровенкамп због мене напустио састанак, што сам и потврдио, уз слање линка на моје целокупно излагање. Међутим, кад сам мало касније видео наслов под којим је текст објављен, поново сам је контактирао и питао да ли сматра да је истина увреда, уз линк на чланак са сајта Јеврејске телеграфске агенције у којем се наводи да је Мерц, пошто је претходно негирао да му је деда био нациста, најзад то и признао.

Новинарка „Нова.рс“ је на то констатовала да у наслову стоји да га је увредио мој говор. На то сам јој одговорио да то не пише у наслову него само да сам га „увредио“. Она је затим покушала да одбрани свој став тако што је констатовала да се Ровенкамп „осетио увређеним“ и да је зато изашао, на шта сам поново указао да то не пише у наслову, што доводи до закључка да је вредносни суд „Нова.рс“ да сам увредио Ровенкампа тиме што сам изнео истину о његовом пореклу. Ту се преписка завршила, а наслов на „Нова.рс“ остао непромењен.

Изгледа да сам повредио не само деликатне сензибилитете немачког посланика већ и сензибилитете проЕУ портала „Нова.рс“ (на пример, наслов на сајту проЕУ новина „Данас“ је био сасвим коректан: „Немачки парламентарац напустио Скупштину због Несторовићевог посланика“).

Понашање немачког посланика се бар може разумети – мада не и прихватити, јер је било заправо врло безобразно – јер он ради у корист немачке државне политике која је врло вешто успела да у времену после пада Берлинског зида постепено рехабилитује Немачку, скривајући се прво иза леђа једнополарног хегемона, а затим и камуфлирајући се заставом ЕУ „мировног пројекта“ – „највећег у историји европског континента“, ако је веровати Марку Ђурићу – довољно дуго да десенситизује већ отупелу Европу на најаве гигантске немачке ремилитаризације и новог похода на Исток.

Међутим, тон текста „Нова.рс“ је нешто сасвим друго.

Тај тон одаје утисак да је главни проблем на прекинутом састанку у скупштини изазван тиме што је изнета истина о злочиначкој улози Немачке у југословенској кризи и о садашњем агресивном понашању Немачке према Србији. И то од стране представника народа који је претрпео три изузетно деструктивне немачке агресије у прошлом веку. Уосталом, ево како је „Нова.рс“ то окарактерисала: „Након низа тешких речи које су изречене на рачун Немачке, Ровекамп је демонстративно напустио просторију“.

Дакле, изношење историјских истина и савремених чињеница о Немачкој агресији против нас је конструисано као „тешке речи“ и „увреда“ од стране једног (условно речено) домаћег медија – без иједног оспоравања изнесених чињеница, било од стране немачког посланика, било од стране „Нова.рс“. Што се савршено уклапа у најновије ЕУ трендове цензуре политички некоректног говора.

Ако вам се истина не допада, онда не само да одбијате да је слушате већ је и проглашавате „увредљивом“. А кратак је пут од тога до „говора мржње“ – за који се у ЕУ иде у затвор или губи посао. Зато се ваљда и оснива тзв. Европски штит демократије, да би „чувари истине“ што ефикасније могли Европљане да „чувају“ од непријатних чињеница које ће се етикетирати као „дезинформације“.

Или „руска пропаганда“ – свеједно је. Док се у исто време врше озбиљне припреме за нови рат против Русије.

Иначе, осим Јеврејске телеграфске агенције, о Мерцовом нацистичком пореклу писано је и на РТ Балкан. То су једноставно непобитне чињенице. Врло је упозоравајуће и индикативно да је подсећање на то – као и на деструктивну улогу Немачке у растурању СФРЈ – нешто што један „српски“ медиј квалификује „увредљивим“ и „тешким речима“, уместо да или потврди или бар покуша да оспори оно што је изречено.

То је много горе од наметања заборава. Савременим језиком би неки то можда описали као акутни случај Стокхолмског синдрома. У старом добром српском слободарском дискурсу, међутим, то би се назвало нешто другачије – на пример сарадња са окупатором. Разуме се, под фирмом „ЕУ интеграција“, „мира“, „демократије“, „људских права“ и других вредности које је управо политички Запад одавно обесмислио.

Izvor: rt

Oznake: Aleksandar Pavić, Nemačka