Pročitaj mi članak

Kako je prodata Palata Albanija uprkos zaštiti

0

Deo Palate Albanija, prvog oblakodera u Beogradu koji je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada, prodat je za 13,3 miliona evra.

Како сазнаје еКапија, компанија Логга плус Београд откупила је део палате (око 3 хиљаде квадратних метара) за цену која је 33 посто изнад процењене вредности.

Оно што треба посебно истаћи овом приликом је да је у питању објекат са статусом културног добра, што цео процес купопродаје мења.

По писању портала Време, понуде за куповину дела ове палате отворене су још средином октобра и, иако се у почетку није знало ко је дао најбољу понуду, наводи се да је испоштован закон.

А закон каже да Завод за заштиту споменика града Београда има право прече куповине, односно да власник непокретности мора прво Заводу понудити објекат по истој тржишној цени као осталим купцима.

У случају Палате Албанија, која је за културно добро проглашена 1984. године, из Агенције за осигурање депозита рекли су да је Завод обавештен прво о намери продаје, а потом и о исходу продаје.

Како кажу, Завод се није огласио у законском року од 30 дана како би искористио право прече куповине, нити накнадно када им је дато 8 дана за доставу понуде и уплату средстава.

На питања о овом процесу продаје нам до завршетка овог текста ништа нису одговорили из Завода за заштиту споменика града Београда.

Палата Албанија – симбол једног града

Палата Албанија изграђена је 1939. године и тада је била други по висини небодер југоисточне Европе, Балкана и Краљевине Југославије.

Право име јој је Палата Хипотекарне банке Трговачког фонда или скраћено Палата Трговачког фонда, а надимак је добила по кафани Албанија, која се налазила на месту данашње палате.

У Другом светском рату била је погођена бомбом током савезничке акције, али није претрпела већа оштећења.

У време подизања сматрала се једним од најмодернијих и најуспешнијих архитектонских подухвата у Београду, а 1984. добила је статус споменика културе.