Pročitaj mi članakVlast u Srbiji je potpisala kapitulaciju bez borbe. Za opstanak na svojim foteljama spremni su da žrtvuju i zemlju, narod, budućnost naše dece. Srbiju, dok naši mladi beže iz ove grobnice nade, preplavljuju talasi migranata iz Afrike i Azije. To više nije “kriza” već plansko i sistematsko naseljavanje tuđeg naroda na našoj zemlji.
Зар мислите да је случајно што су нас разоружали? Зар верујете да је то због “безбедности”? Не, браћо и сестре, то је да би нам једног дана, кад се будемо пробудили окружени странцима, било немогуће да се одбранимо! Ово је исти онај сценариј који смо гледали кроз историју: прво те успавају, онда ти узму оружје, па ти доведу “нове комшије” и на крају ти више ништа не припада.
Док Вучић и Ђурић, у име ко зна кога, преговарају и доводе људе из Африке, док се у јавности пласирају приче о “економској користи” и “хуманости”, ми ћутке предајемо оно мало што нам је остало. Предали су Косово и Метохију, предаће Мачву, Подриње, Бор, Мајданпек и сада хоће да им дамо и кључеве од наших кућа.
Браћо Срби, у памет се! Наши преци нису давали оружје ни под турским јатаганом, ни под аустријском пушком, ни под немачком чизмом. Чували су га у земљи, у шталама, у шумама, у тајним скровиштима, не да би нападали, већ да би бранили оно што им је Богом дато , своју земљу, своју част и своје породице.
Долазе времена када ће нас питати: “Где сте били када је Србија нестајала?” Не дозволите да на то питање једног дана одговоримо “ћутали смо и веровали да се ништа неће десити”.
Не предајмо оно што су нам очеви оставили да бисмо имали чиме да одбранимо своје синове и кћери. Јер када останемо без тога, више нећемо имати ни земљу, ни дом, ни име.
