Pročitaj mi članakPrivreda je usporila, a među granama koje beleže najveći pad je građevinski sektor. U trećem kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne, vrednost građevinskih radova izvedenih u Srbiji smanjena je za 11,6%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na zgradama je ostvaren rast od 2,3%, a na ostalim građevinama pad od 19,1%.
Вредност грађевинских радова повећана је једино у Београду и то за 16,1% док је у свим осталим регионима забележен пад. Смањена је вредност радова извођача из Србије у земљи и иностранству у односу на исти квартал 2024. Бележи се пад од 11,3 процента.
Успоравање
А које су главне карактеристике тржишта некретнина у овом тренутку? И каква ће бити када је реч о ценама 2026. година питали смо Небојшу Нешовановића, директора за процене за југоисточну Европу у ЦБРЕ, највећој светској компанији за инвестирање и услуге у области некретнина.
– Карактеристике су да је тржиште успореније него што смо очекивали. За крај ове године смо очекивали поновни раст и повратак тражње, који је требало да буде изазван великом јавном потрошњом, као и страним инвестицијама које су биле доста високе у претходних неколико година. Оно што сада видимо је да су јавне и стране инвестиције испод очекиваног нивоа и да нам је привредни раст испод пројектованог. И због тога нам се тржиште некретнина опоравља спорије него што смо очекивали – каже Нешовановић за Форбес Магазин.
Према његовим речима, то кретање се види пре свега код луксузних некретнина. Богати људи их претежно купују за кеш, али сада су успорили са одлукама и не троше лако новац као некада. Нешовановић процењује да им ова година није била добра, а да нису сигурни како ће изгледати следећа. Све је последица мањих инвестиција и што се ефекти смањења каматних стопа Европске централне банке виде спорије него што је очекивано.
Необично понашање тржишта
– Дешава нам се нешто што реално нисмо очекивали. Да се истовремено спуштају каматне стопе, а да видимо пад доласка страних инвестиција и мање јавне инвестиције односно спорији привредни раст – објашњава Нешовановић.
Он додаје и да се очекивао јачи повратак купаца који купују некретнине путем кредита због пада камата. Међутим, због слабијег привредног раста ни они се не виде на тржишту колико је очекивано.
– Тржиште некретнина нам је традиционално врло везано за привреду. То је практично барометар привреде. Уколико се појачају инвестиције и приватне и стране и јавне, очекујемо већи раст привреде, већи раст БДП-а. У том случају ће привреда акумулирати више капитала и више ће се трошити на тржишту некретнина. Тај опоравак тражње и поновни раст цена се неће десити брзо као што смо очекивали – крајем ове године. Али, надамо се да ће се десити следеће године – каже Нешовановић.
