Прочитај ми чланак
Око 20.000 припадница лепшег пола у Србији, које ће у јануару 2015. године напунити 60 година, могло би да одложи одлазак у пензију. Једна од мера нове владе, како се најављује биће продужење старосне границе за окончање радног века. За почетак, само за жене, а стручњаци очекују да ће, вероватно, убрзо исту судбину доживети и јачи пол.
Скептици су склони коментарима да се надлежни труде да не смањују пензије, али зато повећавају старосни лимит, иако сви знају да је животни век у Србији све краћи, па су на конто тога могуће и уштеде у фонду ПИО. Међутим, како ће и да ли ће ове мере утицати на запошљавање младих у нашој земљи?
– У Србији је проблем незапослености већ изражен, тако да ће померање старосне границе за одлазак у пензију додатно онемогућити неке младе људе да добију прилику да се запосле – каже проф. др Татјана Ракоњац Антић, са Економског факултета у Београду. – Велики је проблем и то што се не отварају нова радна места, односно постоји недостатак нових послова. Тешко је дати процену колико ће повећање старосне границе дефинитивно имати утицаја на могућност запошљавања младих људи, јер се најављене измене још разматрају.
До сада се, сматра наша саговорница, значајна пажња посвећивала проналажењу начина за смањење обавеза по основу исплата пензијских надокнада (продужење старосне границе за одлазак у пензију, промена начина индексације, проширење основице за обрачун пензијских надокнада), а равноправан третман се очекује и на страни акумулирања средстава доприноса.
СТАТИСТИКА
У Србији тренутно 786.988 људи (више од 20 одсто радно способног становништва) нема запослење. Удео младих до 30 година старости у укупној незапослености је 26,5 одсто (209.000), показали су последњи подаци Националне службе за запошљавање, из априла ове године. Број људи без посла између 30 и 50 година старости, односно најпродуктивније и радно најспособније категорије становништва је око 48 одсто од укупног броја незапослених. Старијих од 50 година је 25 одсто.
– Смањивањем принадлежности из пензијског осигурања тежиште обавеза ће се преусмеравати на социјална давања – објашњава проф. др Татјана Ракоњац-Антић.
– Такође, редефинисање система јавног пензијског и инвалидског осигурања мора бити координисано са стратегијама развоја других значајних области које требају да учине да се побољша квалитет живљења и продужи животни век нашег становништва, међу којима се истиче систем здравственог и осигурања за случај незапослености.
Професор социологије рада на Мегатренду Дарко Маринковић сматра да политичари, разни аналитичари и послодавци у друштву стварају атмосферу да су радници – нерадници и ленчуге. Додаје да се услови мењају, иде се укорак са Европом, а наше тржиште радне снаге је ионако преоптерећено великим бројем незапослених кадрова.
– Стичемо утисак да су само они који нуде посао одлични, а једини проблем је радна снага са самоуправним навикама – каже проф. Маринковић. – Нико неће радити ако му се у старту да до знања да је губитник, а у овој земљи су само радници такви. Сада им се поред терета послодаваца, на леђа стављају и нова законска решења.
Померање старосне границе за одлазак у пензију у Србији и региону је, према мишљењу Наде Г. Новаковић, научног сарадника Института друштвених наука у Београду, изнуђена мера ММФ и Светске банке. Намећу се оштре мере, од продужења радног стажа, преко све неповољније основице за обрачун пензије до њеног директног смањења. Код нас се то привремено одложило, због парламентарних избора, али ће се „кашњење“ жестоко надокнадити почетком јесени.
– Највећи губитници су и биће они који су остали без посла, а на тржишту рада немају велике шансе да се поново запосле, као и будући пензионери – истиче Новаковићева. – Мада се реформе у области радних односа и пензијског система често правдају бригом за младу генерацију, оне најмање њој користе. Свако продужење радног стажа, као и старосне границе за пензионисање, директно је штетно по армију младих незапослених грађана Србије. За многе од њих пензије ће бити изгубљено или недостижно право. Главни разлози су на домаћем терену, то јест у карактеру транзиције и економској и социјалној пустоши коју је оставила приватизација.
(Вечерње новости)
