Pročitaj mi članakUkupno 50 državnih institucija, organa, privatnih i javnih preduzeća duguje Elektroprivredi Srbije čak 25,5 milijardi dinara ili oko 217,6 miliona evra, piše u dokumentu objavljenom na sajtu EPS-a. Među najvećim dužnicima ima kompanija u stečaju, ali i privatizovanih, poput Železare Smederevo, tu su i Infrastruktura železnice Srbije, Srbija Kargo, ali i JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, zatim ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, grad Novi Pazar...
Убедљиво највећи дуг према ЕПС-у има Железара Смедерево – 6.292.540.137 динара или око 53,8 милиона евра.
У напоменама документа објављеног на сајту Електропривреде пише да је 31. јануара 2019. покренут стечајни поступак „Железаре“ и да је целокупан износ пријављен у стечајну масу.
Наводи се и да је комплетну имвину која је била у власништву те компаније преузео нови власник „Неw-Сликроад Холдинг Цо. Лимитед“ из Кине, те да су наставили да послују под новим именом ХБИС Гроуп Сербиа Ирон & Стеел“ , као и да редовно измирују своје обавезе.
Званични подаци међутим показују да дуг Железаре није смањен ни за динар, већ је у односу на 2023. повећан за 1,7 милијарди динара.
Други највећи дужник је компанија Инфраструктура железнице Србије са дугом од 4.028.955.951 динара или око 34,4 милиона евра, док Енергетика Крагујевац, државно предузеће, дугује за струју 2.380.918.153 динара или око 20,3 милиона евра.
На списку највећих дужника је и Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља са дугом од 2.273.218.652 динара или 19,4 милиона евра. Том предузећу је иначе државе из текуће буџетске резерве уплатила 168 милиона динара и то за зараде запослених. Пети највећи дужник ЕПС-а је Политика АД, која за струју треба да плати 1.478.438.042 динара, односно око 12,6 милиона евра, док Београдски водовод и канализација дугују 624.942.087 динара или 5,3 милиона евра.
Формално велики дуг од 1.100.740.263 динара има и Инфостан, али у напоменама пише да није реч о дугу те фирме, већ да је то потраживање настало у складу са Уговором о вршењу послова наплате испоручене електричне енергије у заједничким просторијама стамбених зграда.
Струју редовно не плаћа ни Ватерполо клуб Партизан, од кога ЕПС потражује 372.233.444 динара или 3,2 милиона евра, а на истом списку су још и Застава оружје са дугом од 270.319.935 динара или 2,3 милиона евра, Министарство унутрашњих послова које треба да плати 139.695.565 динара или 1,2 милиона евра, као и Министарство одбране које дугује 53.382.273 динара или око 450.000 евра.
Погледајте цео списак:
Иначе, профит Електропривреде Србије у 2024. години мањи је за скоро пет пута у односу на годину дана раније. У 2023. години нето добит износила је 961,1 милион евра, док је ситуација у 2024. била драстично другачија. ЕПС је у 2024. остварио добитак од 24,3 милијарде динара или око 208 милиона евра, што је за 4,6 пута мање него у 2023.
Када је реч о приходима, и они су годину дана раније били већи и то за око 53 милијарде динара или пола милијарде евра.
У ЕПС-у су за Нова.рс раније рекли да поређење 2023. и 2024. године само кроз износ добити апсолутно не даје реалну слику пословања ЕПС-а, “видљивог напретка и пословне сигурности, којој компанија дугорочно тежи”.
“У 2024. години ЕПС је у буџет Србије на име пореза на добит уплатио 200 милиона евра, док су укупне инвестиције премашиле 550 милиона евра (93 одсто чине сопствена средстава), што је 26 одсто више него 2023. године. Такође, у 2024. години ЕПС је после више од три деценије преузео нови производни капацитет, блок Б3 у Костолцу и пустио у пробни рад систем за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А”, наводе у ЕПС-у.
Како додају, завршени су обимни планирани ремонти.
“Међу њима су и капитални ремонти блокова Б1 у Костолцу и А2 у ТЕНТ, као и ревитализација првог агрегата једине реверзибилне хидроелектране, РХЕ Бајина Башта, после 42 године рада, као и улагања у нове рударске капацитете. Све то пратили су лоша хидрологија, рекордна летња потрошња и ниже цене за привреду од тржишних. Са друге стране, 2023. годину обележили су историјски добра хидрологија, само један капитални ремонт и до 30 одсто веће цене за привреду него 2024”, истичу у ЕПС-у.
