Tiha invazija već je u toku – i ne dolazi od ljudi. Prema novom istraživanju, više od 20 odsto sadržaja koji se preporučuje korisnicima na Jutjubu čini takozvano “smeće veštačke inteligencije“ (AI slop): masovno proizveden, algoritamski generisan materijal bez stvarne vrednosti, osmišljen isključivo da privuče klikove i generiše prihode.

Istraživanje koje je sprovela kompanija Kapwing obuhvatilo je 15.000 najpopularnijih Jutjub kanala i pokazalo da najmanje 278 njih funkcioniše kao fabrike automatizovanog sadržaja. Zajedno ostvaruju više od 63 milijarde pregleda i preko 221 milion pretplatnika, uz procenjenu godišnju zaradu od oko 117 miliona dolara. Reč je o globalnom fenomenu koji podjednako pogađa SAD, Evropu, Latinsku Ameriku i delove Azije.

Sadržaj koji dominira ovim ekosistemom često je bizaran i lišen svakog smisla: animirani likovi koji ponavljaju nasumične radnje, veštački generisani klipovi katastrofa praćeni opuštajućom muzikom, ili karikaturalne scene prilagođene algoritmu, ne ljudima. Jedan od najpoznatijih primera je kanal sa animiranim majmunom koji vodi fantastične bitke i broji milijarde pregleda.

Istraživači ovaj fenomen opisuju kao novu fazu digitalnog zagađenja.

Reč je o sadržaju lišenom narativa, konteksta i kreativne namere – proizvedenom isključivo da zadrži pažnju što je duže moguće. Ovi kanali funkcionišu kao „fabrike A/B testiranja“, u kojima se ne traži smisao, već formula koja najbolje zadržava pogled korisnika.

Posledice su dublje nego što deluje na prvi pogled.

Ovakav sadržaj potiskuje informativne i obrazovne forme, utiče na koncentraciju i navike publike, i postepeno pretvara internet u prostor konstantne, plitke stimulacije.

Umesto znanja – refleksi.

Umesto istraživanja – beskrajno skrolovanje.

Istovremeno, oko ovog fenomena razvija se čitav podzemni ekosistem. U onlajn zajednicama širom sveta, naročito u zemljama sa nižim primanjima, dele se „recepti“ za pravljenje virusnog sadržaja, a mnogi u tome vide jedini izvor prihoda. Algoritam ne pravi razliku između informativnog teksta i digitalnog otpada – on nagrađuje samo ono što zadržava pažnju.

Iako platforme poput Jutjuba tvrde da rade na suzbijanju nekvalitetnog sadržaja, sam model poslovanja im ide u suprotnom pravcu. Sistem nagrađuje količinu, ne kvalitet. Brzinu, ne smisao. Reakciju, ne razumevanje.

Tako internet, koji je nekada obećavao slobodnu razmenu znanja, sve više liči na automatizovanu traku besmisla – prostor u kome algoritmi proizvode, preporučuju i konzumiraju sadržaj umesto ljudi.

Pitanje više nije da li će ovaj trend stati, već da li ćemo na vreme prepoznati cenu koju plaćamo za udobnost beskrajnog skrolovanja.

Izvor: Nulta Tačka

Oznake: veštačka inteligencija, internet