Pročitaj mi članakKompanija Meta (vlasnik Fejsbuka i Instagrama) objavila je niz sporazuma koji će do 2035. godine podržati razvoj novih i produženje rada postojećih nuklearnih kapaciteta, koji su prvenstveno namenjeni napajanju infrastrukture kompanije Meta, uključujući i „AI superklaster“ centar podataka „Prometej“ u Ohaju.
Meta je još prošle godine istakla zahtev za ponude, a sada je odabrala tri ključna partnera koji pokrivaju i tradicionalnu i naprednu nuklearnu tehnologiju. Prvi od partnera je Vistra Corp, sa kojom je Meta potpisala dvadesetogodišnji ugovor o kupovini električne energije (PPA ugovor – ugovor u kojem se unapred dogovara dugoročna cena električne energije) iz postojećih nuklearki Perry i Davis-Besse (Ohajo) i Beaver Valley (Pensilvanija), koje su bile pred gašenjem. Drugi partner je TerraPower, koja radi na razvoju veoma naprednog Natrium reaktora. Treći sporazum je potpisan sa Oklo Inc, koji gradi prvi takozvani „nuklearni kampus“ u Ohaju.
Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i Kris Rajt, sekretar za energetiku SAD, a Džoel Kaplan, Metin potpredsednik za globalne poslove, naglasio je da su vrhunski data centri i AI infrastruktura ključni za globalnu dominaciju SAD u oblasti veštačke inteligencije.
„Nuklearna energija će pomoći u napajanju naše AI budućnosti, ojačati energetsku infrastrukturu zemlje i obezbediti čistu, pouzdanu struju za sve“, izjavio je Kaplan.
Ovaj potez Mete prati slične korake kompanija Microsoft (ugovor za Three Mile Island) i Google (ugovor sa Kairos Power), kao i ostalih velikih tehnoloških giganata. To ukazuje da „Big Tech“ kompanije sada direktno finansiraju istraživanja u domenu novih reaktorskih dizajna, izgradnju novih nuklearnih reaktora, ali i održavanje reaktora kojima ističu licence.
A mi moramo da primetimo sledeće: decenijama je izgradnja nuklearki zavisila od državnog angažmana, garancija i zajmova, ali poslednje dve godine velike tehnološke kompanije preuzimaju ulogu država i aktivno finansiraju razvoj nuklearne industrije. I ne samo da finansiraju – kako imaju praktično neograničene budžete.
A koliko je to dobra vest za nuklearnu industriju, možda i nije toliko dobra za sve ostale, to jest „nas“. Decenijama je nuklearna energija bila alat nacionalne emancipacije – projekat države namenjen obezbeđivanju jeftine i stabilne struje za građane i bazičnu industriju. Danas svedočimo riziku da se ova tehnologija „privatizuje“ i postane ekskluzivni resurs za napajanje digitalnih infrastruktura čija je stvarna društvena korist još uvek pod velikim znakom pitanja.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste nivo snishodljivosti koji vidimo u medijima – ovakve vesti se uglavnom prenose bez čak i ovlašnih naznaka kritičke analize. Drugim rečima, možda smo veoma mali medij, ali moramo da insistiramo da se ova tema počne znatno ozbiljnije tretirati.
