Pročitaj mi članakSAD su izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, predsednik Nikolas Maduro je sa svojom suprugom zarobljen i odveden iz zemlje, saopštio je američki predsednik Donald Tramp, pošto je 3. januara u Karakasu odjeknulo najmanje sedam eksplozija, posle kojih su grad nadleteli helikopteri u niskom letu.
Incidenti dolaze samo dan nakon što je Venecuela saopštila da je otvorena za pregovore o sporazumu sa Sjedinjenim Državama o borbi protiv trgovine drogom. Američke snage još od septembra izvode udare na plovila za koja tvrde da dolaze iz Venecuele i da prevoze narkotike. O ovoj operaciji koja je uzdrmala svet, piše glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić sa saradnicima iz redakcije.
SAD su izvele uspešan udar velikog obima na Venecuelu, predsednik Nikolas Maduro je sa svojom suprugom zarobljen i odveden iz zemlje, saopštio je američki predsednik Donald Tramp, pošto je 3. januara u Karakasu odjeknulo najmanje sedam eksplozija, posle kojih su grad nadleteli helikopteri u niskom letu. Venecuelanska vlada ne zna gde se nalaze Maduro i njegova supruga, izjavila je potpredsednica Vlade Delsi Rodrigez.
Incidenti dolaze samo dan nakon što je Venecuela saopštila da je otvorena za pregovore o sporazumu sa Sjedinjenim Državama o borbi protiv trgovine drogom.
Američke snage još od septembra izvode udare na plovila za koja tvrde da dolaze iz Venecuele i da prevoze narkotike.
Donald Tramp je najavio obračun sa političarima u Kolumbiji, Kubi i Meksiku koji sarađuju sa narko klanovima.
Rusija i Kina su optužile Sjedinjene Države za kršenje međunarodnog prava. I Evropska unija je objavila saopštenje sa takvim stavovima, koje nije hteo da potpiše samo Viktor Orban.
Evropska unija je istakla očekivanje da „SAD neće intervenisati u Grenlandu“. Osim Kraljevine Danske, u čijem sastavu se nalazi Grenland, to saopštenje je potpisalo samo pet članica EU (Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Španija) i Velika Britanija.
Članice Evropske unije, velike sile Kina i Rusija, Velika Britanija i Savet bezbednosti osudili su hapšenje gospodina Madura i njegove supruge.
Reagovao je sa istim stavom osude i gradonačelnik Njujorka, veći broj američkih kongresmena i senatora. Osudili su akciju američke vojske kao nezakonitu i neustavnu.
Predsednik Tramp je na sva usta hvalio akciju američke vojske, njenu snagu, briljantnost u izvršenju naređenja, ocenjujući da su Sjedinjene države najjača sila na planeti. Sa velikim podsmehom prema ruskom naoružanju govorio je ministar odbrane Pit Hegset.
Američki sekretar za spoljne poslove Marko Rubio je zvanično saopštio da administracija nije obavestila američki Kongres o ovoj akciji, jer nije reč o ratnom sukobu, već o akciji primene zakona prema optuženim licima. Dosta suzdržan je na sednici Saveta bezbednosti bio i američki ambasador, koji je poricao vojnu intervenciju, u kojoj je poginulo više od 100 Kubanaca i građana Venecuele.
Hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i vojna akcija Sjedinjenih Američkih Država izazvali su oštre reakcije i kritike u američkom Kongresu, gde su brojni senatori, demokrate i pojedini republikanci doveli u pitanje zakonitost i posledice poteza administracije predsednika Donalda Trampa.
Član Odbora za unutrašnju bezbednost i državne poslove američkog Senata demokrata Endi Kim ocenio je da hvatanje Madura šalje „užasan i uznemirujući signal drugim moćnim liderima širom sveta da je ciljanje šefa države prihvatljiva politika američke vlade“. Prema rečima senatora iz američke savezne države Nju Džersi, takav presedan može imati dugoročne i nepredvidive posledice po međunarodne odnose i globalnu stabilnost, prenosi NBC News. Kim je optužio Trampovu administraciju i da je zaobišla ustavom propisanu proceduru za ulazak u oružani sukob. On je naveo da je administracija svesna da se većina Amerikanaca protivi riziku da se zemlja uvuče u još jedan rat, zbog čega, kako je rekao, nije ni tražila odobrenje Kongresa. Kim je dodatno kritikovao američkog ministra odbrane Pita Higseta i državnog sekretara SAD Marka Rubija, podsećajući da su oni senatorima tokom zatvorenog brifinga pre nekoliko nedelja tvrdili da američke akcije protiv navodnih narko-kartela i brodova u Karipskom moru „nisu imale za cilj promenu režima“ u Venecueli.
Jedan od zagovornika prava Kongresa da odobrava ratne operacije, demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije, uputio je oštro saopštenje u kojem je osudio Trampove postupke i pozvao zakonodavce da razmotre njegovu rezoluciju. Tom rezolucijom bi se zabranila upotreba američkih oružanih snaga u ili protiv Venecuele bez izričitog odobrenja Kongresa. Kejn je upozorio da se postavlja pitanje gde se ovakva politika zaustavlja navodeći niz mogućih budućih scenarija, od slanja trupa u druge regione sveta do upotrebe vojske u unutrašnjim pitanjima, i istakao da Tramp, kako je rekao, ne vidi potrebu da traži zakonsko ovlašćenje pre nego što izloži pripadnike vojske riziku. Nedugo nakon početka američkih udara u Venecueli, demokratski senator iz Arizone Ruben Galjego objavio je na društvenoj mreži X da je reč o „nezakonitom ratu“. Galjego, veteran američkih marinaca koji je služio u Iraku, ocenio je da je to „drugi neopravdani rat u njegovom životu“. Skepticizam je izrazio i republikanski senator Majk Li iz Jute, koji je naveo da očekuje objašnjenje o tome u ustavnom smislu.
Lelek najvećeg broja država ni danas ne prestaje.
Čekalo se pojavljivanje bračnog para Maduro pred federalnim sudom u Bruklinu, u kojem sude najokorlejim zločinicima.
U prvom pojavljivanju na sudu u Njujorku, Maduro je odbacio optužnicu koja ga tereti za narko trafiking, ali pristao je na saradnju sa američkim tužilaštvom, sudom i državnim agencijama. Saslušanje Madura je bilo toliko osetljivo da su iz sudnice udaljeni i federalni agenti, kako bi se sprečilo curenje informacija. Ipak, određeni izvori su istakli da je Maduro, odgovarajući na optužbe za zaveru u prodaji droge, „umešao aktuelne predsednike tri evropske zemlje„, za koje je rekao da su povezani sa „trgovinom droge i međunarodnim ilegalnim operacijama“. Isti izvori navode da je Maduro rekao da će sudu otkriti imena, bankovne račune i datume tajnih sastanaka, koji su održavani u nekoliko zemalja Evrope i Latinske Amerike“.
I dok brane, na sva usta, iz “principijelnih razloga“ doskorašnjeg predsednika Venecule i njegovu suprugu, “branioci“ imaju šta i da čuju, od samog Madura.
Hapšenje i procesuiranje Nicolása Madura pred američkim sudovima ne predstavlja iznenadni moralni zaokret Američke (Trumpove) administracije, niti simboličan čin političkog pritiska. To je tehnička odluka. Hladna. Proračunata. I usmerena na razgradnju sistema.
Američka administracija ne vodi ovakve procese da bi kaznila pojedinca.
Ona ih vodi da bi razotkrila mreže.
U tom smislu, Madurov slučaj nije kraj jedne priče, već početak mnogo šire istrage o tome kako su pojedini režimi pretvorili državu u servis međunarodnog kriminala, a diplomatiju u paravan za tokove novca i narkotika, kazao je to za „Slobodnu Bosnu“ Boban Bogdanović, politički analitičar i srbijanski disident.
Optužbe koje se danas razmatraju u New Yorku ne govore samo o količinama droge, već o modelu vlasti: kako se politička moć koristi za obezbeđivanje logistike, zaštite i kontinuiteta kriminalnih ruta.
U takvim modelima, pitanje nikada nije da li će se istraga širiti, već kuda će dovesti.
Jedan od pravaca tog širenja neminovno vodi ka Zapadnom Balkanu, centru Beograda ka Andrićevom vencu.
Režim Aleksandra Vučića godinama je održavao bliske političke odnose sa Karakasom u trenutku kada su zapadne demokratije Madura već smatrale međunarodno kompromitovanim akterom.
Srbija je slala zvanične izaslanike, razmenjivala poruke prijateljstva i demonstrirala političku bliskost koja je prevazilazila uobičajene diplomatske gestove.
U međunarodnoj politici, takvi potezi retko su ideološki – oni su gotovo uvek funkcionalni.
Zapadni Balkan je, u međuvremenu, postao stabilno čvorište u evropskoj distribuciji narkotika.
To nije teorija zavere, već konstanta u bezbednosnim analizama.
Organizovani kriminal ne opstaje bez političke tolerancije, institucionalne zaštite i kontrolisanog ambijenta.
Klanovi ne upravljaju državama – ali države, kada to odgovara vrhu vlasti, mogu upravljati klanovima.
U tom kontekstu, najava učešća Venecuele na Expo 2027 u Beogradu deluje manje kao kulturno-diplomatska saradnja, a više kao deo šireg političko-finansijskog okvira.
Mega-projekti sa nejasnim tokovima kapitala i snažnom političkom patronažom tradicionalno su pogodni za prikrivanje porekla novca i učvršćivanje paralelnih struktura moći.
To nije balkanska anomalija – to je globalni obrazac.
Američke institucije takve obrasce prepoznaju.
I deluju preventivno.
Zato odluka Džareda Kušnera da odustane od visokoprofilne investicije u centru Beograda ne deluje kao puka poslovna procena.
Kapital blizak američkoj administraciji ne ulazi u projekte koji mogu postati predmet budućih istraga. Povlačenje u takvim situacijama ne prati objašnjenje – ono je samo signal.
Hapšenje Madura, dakle, nije latinoamerička epizoda. To je početak procesa koji ima potencijal da razotkrije međunarodne rute, politička pokroviteljstva i sisteme zaštite koji su omogućavali da narkotici iz Južne Amerike preko Srbije završavaju na tržištima Evrope.
Kada se takvi procesi razvijaju, geografija ne pruža zaštitu – naprotiv, ona često postaje dokaz.
Ako se proces protiv Nikolasa Madura bude odvijao do svoje logične završnice, tada optuženička klupa neće ostati latinoamerička tema.
Procena je, na osnovu informacija, tok tog postupka neminovno će otvoriti Balkan i dovesti u fokus Aleksandra Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića i Sali El Murdu (škaljarski klan)- ne kao marginalne figure, već kao deo sistema bez kojeg međunarodne rute narkotika ne bi mogle da funkcionišu.
U takvim procesima istorija ne pita ko je poricao, već ko je omogućavao.
Aleksandar Vučić je odobrio, logistički podržao, štitio i omogućavao distribuciju kontigenata narkotika ka Evropi.
Na sreću, njihovo partnerstvo je zauvek završeno.
Honduras je 2024. izručio Sjedinjenim Američkim Državama svog bivšeg predsednika Huana Orlanda Ernandeza. Federalni sud u Bruklinu, 26. juna 2024. osudio ga je na 45 godina zatvora i osam miliona dolara zbog šverca kokaina. Predsednik Donald Tramp je 1. decembra 2025. (mesec dana pre hapšenja Madrura) pomilovao Ernandeza. Pojedini američki analitičari očekuju da se takav scenario ponovi i u slučaju Nikolasa Madura – da bude osuđen, pa pomilovan.
Aleks Džons, autor uticajnog podkasta, u kome je nedavno objavljeno da je Ričard Grenel snimljen tokom seksa sa maloletnim dečakom u Beogradu, tvrdi da je Maduro pristao na američku ponudu da „razotkrije prevare na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine, u koje su umešani Klintonovi, Bajden, Obama i drugi“.
Vučić je kontakte sa Madurom održavao i preko Ričarda Grenela, što je isticano i u američkim medijima.Madurovoj inaguraciji, posle spornih izbora 2024, prisustvovala je Ana Brnabić, kao jedina političarka iz Evrope!
Nikola Selaković se 2022. godine sastao sa Nikolasom Madurom u Karakasu. Tada je dogovoreno otvaranje ambasade Srbije u Venecueli i povećanje trgovinske saradnje. Srbija je od 2023. počela da, navodno, uvozi velike količine kafe iz Venecuele. Kao i za sve ostale kontingente robe iz Venecuele, američke službe proveravaju i da li je uz kafu u Srbiju stizao kokain.
Sadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić bio je ambasador Srbije u Vašingtonu i sa te pozicije bio je nadležan i za Venecuelu, Kolumbiji, Boliviju. Honduras. Ugovarao je tovare kokaina, isplatu, a sve uz punu zaštitu Džordža Soroša i Duboke države.
Optužba protiv Vučića je slična Madurovoj. Učestvovao je u lažiranju američkih izbora, preko centra za brojanje glasova u Beogradu. Svedok pod zaštitom Saša Vujisić, bivši kapetan Vojnoobaveštajne službe Srbije iz prve ruke je svedočio da su braća Vučić bili glavni narko dileri, a on je imao, zajedno sa drugim službenicim iz vojske i BIA, obavezu da osigurava plantažu Jovanjica. To je potvrdio i Aleksandar Tošić, radnik BIA, koji je 25. decembra 2025. godine, na suđenju Predragu Koluviji i njegovoj organizovanoj kriminalnoj grupi rekao da je „po zadatku“ obezbeđivao Jovanjicu i da je „o svemu obaveštavao nadređene„. Aleksnadr Vučić je pretio i sudijama i policajcima koji su ga “započel“ raskrinkavati i hapšenjem njegovih ljudi. Više njih je ubijeno, kao nezgodni svedoci.
Svedok Slaviša Kokeza opisao je detaljno, kao visoki funkcioner SNS i blizak Vučićev saradnik kako je Vučić, po uzoru na lainoameričke kartele likvidirao nekoliko stotina ljudi, koji su osporavali njegove narko poslove.
Vučićev kartel je jači od najjačih kartela na svetu, osim onog kojim je rukovodio Žorš Soroš.
Administracija Sjedinjenih Država i njena Obaveštajna zajednica je svesna snage i zlodela Vučićevog kartela. Samo u Trst je izbeglo 4.000 onih koji su kupili kuće, vile, stanove, imovinu, vozni park i izneli keš. Reč je, dakle, o imovini vrednoj preko 10 milijardi dolara!
U Srbiji deluje još stotinu narko dilerskih grupa koje se osamostaljuju.
Zato je posebnim zakonom o odbrani usvojen i deo zakona o Zapadnom Balkanu, koji je potvrdio Kongres i odbor za Spoljnotrgovinske odnose Senata. Čim ga odbori Senat, i potpiše predsednik, Sjedinjene Države će na crni spisak osoba iz Srbije, u jednom danu, staviti najmanje 350 ljudi, koji su u gornjoj strukturi vlasti (poslanici, ministri, visoki službenici vojske i policije, sudije i tužioci), kojima će biti zaplenjena imovina i biće lišeni mogućnosti učešća u daljoj korupciji i održavanju postojeće vlasti.
Do marta meseca, do drugog pojavljivanja Madura pred sudom u Bruklinu, njemu može da se pridruži srpski tiranin, koji preti da ima snimke koji će mnoge odvesti u zatvor.
Madura su podržali svi oni, koji su sada protiv Vučića. Evropski komesari i Savet Evrope usvojili su rezoluciju kojom se osuđuje vladavina Vučićevog režima. Ko će onda da ga podrži?
Kina je uložila u Venecuelu najmanje 60 milijardi dolara. Ulaganje je bilo zvanično i lgitimno. O tome moraju da razmišlaju i u Vašingtonu.
Bivši američki sekretar za spoljne poslove Henri Kisindžer, koji je 2023. umro u 101. godini života, rekao je da je geostrategija, misleći na svetske geostrategije, ono o čemu su se dogovorile velike sile!
Da li postoji nova geostrategija, koja, po rečima ministra odbrane SAD-a Hegseta, omogućava ovoj državi da vlada zapadnom hemisferom?
