Pročitaj mi članakOskar će uskoro zaista biti pušten niz vodu ili će još gore po njega, doživeti sudbinu Nikolasa Madura.
Predsednik Ćacistana Aleksandar Vučić izazvao je međunarodnu pažnju svojim oštrim optužbama protiv izraelske obaveštajne agencije Mosad i američke CIA, tvrdnjom da one stoje iza aktuelnih protesta u Iranu.
U izjavi datom tokom razgovora o globalnoj situaciji, Vučić je uporedio trenutne događaje sa pučem iz 1953. godine, kada su Zapadne sile svrgnule iranskog premijera Mohamada Mosadeka.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Vučićev režim suočava sa sve većim diplomatskim pritiscima iz Sjedinjenih Američkih Država, što bi moglo dodatno da komplikuje odnose sa Vašingtonom i novim-staro predsednikom Donaldom Trumpom.
Vučić je, komentarišući haos u Iranu, izjavio da su „CIA i Mossad operacije u toku u Iranu“, preporučujući javnosti da pročita knjige poput „Operation Ajax“ ili „All the Shah’s Men“ kako bi razumeli kako se „isti scenario ponavlja 73 godine kasnije“.
On je optužio ove agencije da koriste sličan „recept“ kao 1953. godine, kada su Britanija i SAD organizovale puč protiv Mosadeka nakon što je nacionalizovao iransku naftu, dovodeći na vlast šaha Rezu Pahlavija.
„Pogledajte danas – kako Mosad i CIA sprovode operacije po istoj formuli“, rekao je Vučić, naglašavajući da se radi o „očiglednom stranom mešanju, a ne o solidarnosti“.
Ovo je prvi put da Vučić optužuje Izrael, kojem je samo u toku prošle godine prodao veliku količinu oružja dok su sprovođeni ratni zločini nad palestinskim narodom.
Ove optužbe dolaze u kontekstu eskalacije tenzija između Irana i Zapada, gde su protesti u iranskim gradovima opisani kao pokušaj destabilizacije režima. Iranski zvaničnici, poput načelnika generalštaba Abdolrahima Musavija, takođe su optužili SAD i Izrael za podsticanje haosa, tvrdeći da su oni pokušaj da se nadoknadi neuspeh u prethodnim sukobima.
Bivši direktor CIA Majk Pompeo čak je javno priznao prisustvo „Mossad agenata“ na ulicama Irana, što je podstaklo spekulacije o koordinisanoj operaciji.
Međutim, Vučićeve izjave bi mogle da mu se obiju o glavu, posebno ako se uzmu u obzir nedavni diplomatski udarci koje je doživeo iz SAD. Ćaci lider se nadao „zlatnom dobu“ odnosa sa Trumpovom administracijom, očekujući političke i ekonomske koristi nakon Trumpove pobede 2024. godine.
Umesto toga, Vučićev režim je doživeo niz šamara: Povlačenje investicije Džareda Kušnera, Trumpovog zeta, u luksuzni projekat „Trump Tower“ u Beogradu, vredan 500 miliona dolara, nakon optužbi za korupciju srpskog ministra. Vučić je besno reagovao, optužujući opoziciju i tužioce za „ekonomsku sabotažu“ i kontrastirajući to sa uspešnim Kušnerovim projektima u Albaniji.
Još gore, Trump je lično optužio Srbiju za pokušaj mešanja u američke izbore 2024. godine, što je dovelo do pada odnosa.
Vučićev neuspeh da uđe na Republikansku konvenciju u Majamiju 2025. godine, gde je pokušao neformalno da se sastane sa Trumpom, opisano je kao „diplomatski fijasko“ i uvreda za američkog lidera.
Dodatno, američke sankcije na srpsku naftnu kompaniju NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, dovele su do zatvaranja rafinerije u Pančevu, što predstavlja još jedan ekonomski udar.
Analitičari upozoravaju da Vučićeve optužbe protiv CIA i Mossada, saveznika SAD i Izraela, mogu dodatno da izoluju Srbiju. „Ovo je pragmatična administracija koja prioritetizuje strateške interese nad ličnim simpatijama“, kaže Ferenc Nemet iz Centra za evropsku političku analizu (CEPA).
U kontekstu studentskih protesta u Srbiji i optužbi za autoritarizam, Vučićev balans između Istoka i Zapada postaje sve rizičniji. Da li će uslediti još jedan „šamar“ od Trumpa zbog izjave o Iranu, ostaje da se vidi, ali jasno je da srpska diplomatija ulazi u turbulentne vode.
Ono što je gotovo izvesno, od sredine februara SAD bi mogle da objave prvu listu političara i biznismena iz Srbije kojima će biti uvedene sankcije.
