Pročitaj mi članakPrema analizi podataka dobijenih od Ministarstva zdravlja savezne države Luizijane, odojčad vakcinisana u drugom mesecu života imala su veću verovatnoću da umru u trećem mesecu života u odnosu na nevakcinisanu odojčad. Ženska odojčad i odojčad crne rase umirala su po višim stopama nego muška odojčad ili bebe bele rase.
Analizu su sproveli naučnici organizacije Children’s Health Defense, dr Brajan Huker i dr Karl Jablonovski, a studija je u ponedeljak objavljena na platformi Preprints.org.
U zavisnosti od toga koje su vakcine primili, vakcinisana deca imala su između 29% i 74% veću verovatnoću smrtnog ishoda u poređenju sa nevakcinisanom decom. Vakcinisana odojčad crne rase imala su između 28% i 74% veći rizik od smrti, dok su vakcinisana ženska odojčad imala između 52% i 98% veći rizik od smrtnog ishoda.
Ukupno posmatrano, deca koja su primila svih šest vakcina preporučenih za uzrast od dva meseca imala su 68% veću verovatnoću da umru u trećem mesecu života, pokazuju podaci.
Huker i Jablonovski su stope smrtnosti utvrdili analizom podataka o imunizaciji i smrtnosti Ministarstva zdravlja Luizijane za decu koja su preminula pre navršena tri meseca života u periodu od 2013. do 2024. godine.
„Ovaj veoma značajan rad predstavlja jednu od prvih studija o kumulativnom efektu vakcina koje se daju u uzrastu od dva meseca, u skladu sa rasporedom koji preporučuje Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)“, rekao je Huker za The Defender.
On je dodao:
„Najviše stope smrtnosti kod odojčadi zabeležene su kada su deca primila svih šest preporučenih vakcina tokom jedne posete. Pored povećane smrtnosti, raspored vakcinacije je takođe povećao verovatnoću da deca umru od uzroka koji ne spadaju među vodeće uzroke smrti.
Ovakav tip studije neophodan je kako bi se usmerili napori Ministarstva zdravlja i socijalnih službi SAD, a posebno Savetodavnog komiteta za imunizacione prakse (ACIP), prilikom ponovnog razmatranja preporučenog rasporeda vakcinacije.“
Huker i Jablonovski su uporedili odojčad vakcinisanu između 60. i 90. dana života — što odgovara terminu preporučene vakcinacije u drugom mesecu prema CDC-u — sa decom koja u tom periodu nisu bila vakcinisana. Smrtnost je definisana kao smrt koja se dogodila između 90. i 120. dana života.
Tokom posmatranog perioda, odojče koje je primalo vakcine u skladu sa preporukama CDC-a najverovatnije je u drugom mesecu života primilo vakcine protiv respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), hepatitisa B, rotavirusa, difterije, tetanusa i pertusisa, Haemophilus influenzae tipa B, pneumokoka i poliovirusa.
„To predstavlja najveći jednodnevni antigenski napad sa kojim se jedna osoba verovatno ikada suoči tokom života, a može biti praćen sa 1,225 miligrama aluminijumskog adjuvansa… iako je maksimalna dozvoljena količina po dozi, koju određuje Uprava za hranu i lekove (FDA), 0,85 miligrama“, naveli su autori.
Stopa smrtnosti odojčadi u Sjedinjenim Državama iznosi oko 1 na 200. Međutim, kako autori ističu, „u onome što predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih rizika u celoj zemlji i nacionalnu nepravdu“, stopa smrtnosti kod odojčadi rođene od majki crne rase iznosi približno 1 na 100 — gotovo dvostruko više od nacionalnog proseka.
Značajno odstupanje od dominantnog narativa
Zdravstvene vlasti decenijama tvrde da su vakcine u detinjstvu bezbedne i efikasne i da vakcinacija sprečava daleko više smrtnih slučajeva nego što bi ih mogla izazvati.
Međutim, pojedini lekari i naučnici, uključujući i neke koji su nedavno govorili na sednicama ACIP-a, počinju da priznaju da su ove tvrdnje zasnovane na ograničenim dokazima, da su mnoge vakcine preporučene bez dovoljnih podataka o bezbednosti i da se širenje rasporeda vakcinacije poklopilo sa porastom hroničnih bolesti kod dece u SAD.
Autori navode da je njihova studija — iako obuhvata nekoliko hiljada dece — do sada jedna od najvećih studija te vrste.
„Prema epidemiološkim standardima, ovo je zaista mali skup podataka, ali je istovremeno jedan od najvećih i najdetaljnijih te vrste“, rekao je Jablonovski za The Defender. „Za poređenje, kada su Univerzitet Vanderbilt i CDC objavili rad ‘Rizik od sindroma iznenadne smrti odojčadi nakon imunizacije vakcinom protiv difterije, tetanusa i pertusisa’, analizirali su samo nekoliko stotina smrtnih slučajeva odojčadi.“
On je dodao:
„Nisam imao očekivanja u pogledu onoga što ćemo otkriti, jer ne postoji uporediva studija. Ovako velika studija, sa ovim nivoom detalja, usmerena na drugi mesec života, koliko mi je poznato, nikada ranije nije urađena.
Da je bezbednost vakcina istraživana onoliko temeljno koliko zagovornici vakcina tvrde, ovo bi bila uobičajena analiza i ne bismo pronašli ništa — čak ni nagoveštaj uznemirujućeg trenda. Međutim, bezbednosni signali koji su izmereni nisu ni najmanje suptilni. Zapisi o deci koja više nisu među nama pokazuju rizik koji nose vakcine preporučene u drugom mesecu života.“
Studija je obuhvatila analizu više vakcina primenjenih istovremeno
Istraživači su identifikovali približno 5.800 smrtnih slučajeva odojčadi tokom posmatranog perioda. Od tog broja, 1.775 dece moglo je biti tačno povezano sa njihovim evidencijama o imunizaciji.
Analiza se fokusirala na podskup od 1.225 dece koja su preživela duže od 90 dana života i za koju je bilo moguće proceniti vakcinalni status.
Utvrđeno je da su šanse za smrt bile povećane u rasponu od 29% do 74%, u zavisnosti od konkretne vakcine. Najjača pojedinačna povezanost zabeležena je kod vakcine protiv rotavirusa, sa odnosom šansi od 1,74 — što predstavlja 74% veću stopu smrtnosti — i taj rezultat je, kako navode autori, dostigao nivo statističke značajnosti.
Kada su vakcine analizirane u kombinaciji — što odražava način na koji se imunizacija obično sprovodi — deca koja su u drugom mesecu života primila svih pet vakcina koje ne uključuju hepatitis B imala su 60% veću verovatnoću da umru u trećem mesecu života u poređenju sa nevakcinisanom decom.
Deca koja su primila svih šest preporučenih vakcina, uključujući i hepatitis B, imala su 68% veću verovatnoću smrtnog ishoda u tom periodu.
U svim poređenjima unutar skupa podataka, nevakcinisana deca imala su najniže zabeležene stope smrtnosti u periodu od 90. do 120. dana života.
Uočljive razlike po rasi i polu
Za svaku analiziranu vakcinu, odojčad crne rase imala su veća relativna povećanja smrtnosti u poređenju sa odojčadi bele rase kada su vakcinisana u drugom mesecu života. Ovaj nalaz bio je dosledan i kod pojedinačnih vakcina i kod kombinacija vakcina.
Najjače povezanosti uočene su kod ženske odojčadi. Prema analizi, vakcinisane devojčice imale su znatno veće povećanje rizika od smrti u odnosu na vakcinisane dečake. U nekoliko poređenja, zabeleženo povećanje šansi za smrt kod devojčica premašivalo je 80%, a u nekim slučajevima i 100%.
„Kod devojčica je razlika toliko velika da je statistički značajna gotovo svuda gde je merena“, napisali su autori.
Autori sugerišu da polne razlike u imunološkom odgovoru mogu doprineti ovim nalazima, pozivajući se na prethodna istraživanja koja su pokazala jače imunološke reakcije — i veću učestalost neželjenih reakcija — kod žena nakon vakcinacije.
Uočeni su i obrasci u uzrocima smrti
Autori su takođe analizirali prijavljene uzroke smrti, upoređujući njihovu raspodelu među vakcinisanom i nevakcinisanom ženskom odojčadi koja su preminula u trećem mesecu života.
Utvrđeno je da su vakcinisane devojčice češće umirale od uzroka koji ne spadaju u vodeće kategorije, kao što su sindrom iznenadne smrti odojčadi (SIDS), slučajno gušenje i nejasno definisani uzroci.
Konkretno, analiza je identifikovala više smrtnih slučajeva pripisanih zaraznim bolestima i oboljenjima nervnog sistema kod vakcinisane ženske odojčadi, dok u nevakcinisanoj grupi tokom istog perioda nije zabeležen nijedan takav slučaj.
Ovo je, kako su naveli autori, značajno jer bi se, ukoliko vakcinacija ne igra nikakvu ulogu u smrtnosti, očekivalo da raspodela uzroka smrti bude slična između vakcinisanih i nevakcinisanih grupa.
„Jedno od najužasnijih iskustava kroz koje roditelj može da prođe — pomnoženo 1.225 puta“
Jablonovski i Huker su analizu opisali kao „dokaz koncepta“, koji pokazuje da se statistički značajne povezanosti između vremena vakcinacije i smrtnosti odojčadi mogu identifikovati u podacima iz stvarnog sveta.
Pozvali su zdravstvene vlasti i istraživače da učine slične povezane skupove podataka dostupnim za nezavisnu analizu, ističući da je transparentnost ključna za procenu bezbednosti vakcina na nivou populacije.
Jablonovski je rekao da rezultati nisu samo značajni, već i duboko uznemirujući:
„Uvek sam znao da će rad za CHD biti emotivno težak. Naši podaci predstavljaju zapis jednog od najužasnijih iskustava kroz koje roditelj može da prođe — pomnoženog 1.225 puta.“
Ipak, dodao je:
„Jedna studija ne stvara konsenzus. Potrebno je da se ovakav rad ponovi mnogo puta, u svakoj saveznoj državi, pokrajini ili zemlji koja je spremna da pogleda podatke. Izuzetno sam zahvalan što je CHD uspeo da sarađuje sa tako hrabrim ljudima u saveznoj državi Luizijani.“
Jablonovski i Huker su zaključili da samo širi pristup uporedivim skupovima podataka — i nezavisna replikacija — mogu utvrditi da li obrasci uočeni u Luizijani predstavljaju lokalnu anomaliju ili opšti fenomen.
„Da bi se šteta potvrdila, uopštila i dalje istražila, neophodna je potvrda iz dodatnih izvora dokaza. Svaka savezna država, pokrajina ili zemlja u kojoj se registar imunizacije može povezati sa registrom smrtnosti može pružiti te dokaze“, napisali su autori.
