Grenland, ogromno arktičko ostrvo sa svega oko 30.000 stanovnika, iznenada je postao jedna od najosetljivijih tačaka globalne politike. Ono što je decenijama delovalo kao zaleđena periferija sveta, danas se pretvara u potencijalno poprište ozbiljnog međunarodnog sukoba – političkog, vojnog i ekonomskog.

Interesovanje Sjedinjenih Američkih Država za Grenland nije novo, ali je u poslednjim mesecima dobilo dramatičan obrt. Američki predsednik Donald Tramp otvoreno je izjavio da je „neophodno“ da SAD poseduju Grenland, ne isključujući ni upotrebu sile.

Čak je plasirana i ideja o faktičkoj „kupovini“ ostrva – nudeći novčanu nadoknadu svakom građaninu Grenlanda koji bi prihvatio američki suverenitet.

Razlog koji Vašington navodi jeste bezbednost: strah od jačanja ruskog i kineskog vojnog i ekonomskog prisustva na Arktiku.

Topljenje leda otvara nove plovne rute, pristup ogromnim rezervama retkih minerala i energenata, a Arktik se sve više doživljava kao buduće strateško srce planete.

Evropa na ovu retoriku ne gleda mirno. Prema informacijama iz britanskih vladinih izvora, premijer Kir Starmer vodi intenzivne razgovore sa evropskim saveznicima o mogućem raspoređivanju NATO trupa na Grenlandu.

Cilj je dvostruk: da se formalno odgovori na bezbednosne izazove i da se istovremeno obuzdaju američke ambicije.

Vojni komandanti već razrađuju scenarije moguće NATO misije, dok su se britanski zvaničnici sastali sa kolegama iz Nemačke, Francuske i drugih zemalja.

Istovremeno, Evropska unija priprema i ekonomski odgovor. Ukoliko SAD ne odustanu od pretenzija, u opticaju su sankcije protiv američkih korporacija, pre svega tehnoloških giganata poput „Gugla“, „Majkrosofta“, „Mete“ i Iksa, kao i potencijalne mere protiv američkih banaka.

U krajnjoj opciji, pominje se čak i mogućnost proterivanja američkih trupa iz evropskih baza – što bi predstavljalo direktan udarac u temelje Severnoatlantske alijanse.

Šta sve može da se dogodi?

Situacija oko Grenlanda otvara više mogućih scenarija:

1. Diplomatski kompromis

Najmirnija opcija podrazumeva dogovor u okviru NATO-a: pojačano multinacionalno prisustvo na Grenlandu, bez promene suvereniteta, uz garancije SAD da neće delovati samostalno.

2. NATO militarizacija Arktika

Raspoređivanje trupa, radara i vojne infrastrukture moglo bi da pokrene trku u naoružanju na dalekom severu, u koju bi se aktivno uključile Rusija i Kina.

3. Ekonomski rat između EU i SAD

Uvođenje sankcija američkim kompanijama moglo bi da izazove ozbiljan udar na globalnu ekonomiju i dodatno produbi pukotine unutar zapadnog bloka.

4. Trajni raspad NATO-a

Ukoliko bi Sjedinjene Države nastavile sa jednostranim pretnjama, a Evropa odgovorila sankcijama i vojnim distanciranjem, moglo bi doći do nepovratnog urušavanja NATO saveza. Savez stvoren u hladnoratovskom kontekstu mogao bi da se raspadne pod teretom unutrašnjih sukoba, suprotstavljenih interesa i gubitka zajedničke strategije. Takav rasplet bi označio kraj jedne ere i otvaranje potpuno nove bezbednosne arhitekture Evrope i sveta.

Izvor: Srbin info, Sputnik

Oznake: Grenland, četiri scenarija