Подешавања / Settings

Градоначалник Новог Сада Милош Вучевић примио је данас у Градској кући амбасадора Руске Федерације у Србији Александра Чепурина са којим је разговарао о билатералним односима и посебно о сарадњи Новог Сада и руских регија и градова.

„Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа.

Дачић је скренуо пажњу на поделе у културној сфери због политичких опредељења. „Ја молим да се то питање остави по страни и да реално сагледамо ситуацију и видимо колико је могуће учинити за културу. Свако од нас може да помогне, ако никако другачије у условима када држава нема пара, барем обезбеђивањем донатора за релизацију пројеката“, рекао је Дачић.

Реаговања на предлог да се опорезивањем кича омогући боље финансирање културе. Академик Иван Јевтић: Тешко је одредити неукус у уметности.

Рон Холси, Американац из Лос Анђелеса, прославио се у Србији након што је на „Јутјубу“ објављен његов клип у којем пева песму Томе Здравковића „Дотак‘о сам дно живота“. Рон је Томину песму отпевао на јединствен начин, а емоција коју је донео, као и фантастичан изговор, одушевили су многе Србе.

Можда се неко крсти, можда се неко смеје, али у ствари ништа није смешно. Из канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владе Србије затражена је подршка Хашима Тачија за снимање филма „Црни мерцедес“, чији су главни актери троје младих – Албанка, Македонац и Србин.

Откако је света и века, оно што се погрешно назива културом, а што је, заправо, уметност, зависило је од мецена.

Истраживање систематског затирања српске баштине у Хрватској у 20. веку. У рату уништено 89, а тешко оштећено 195 храмова СПЦ. Српска култура је „опасно“ сведочанство миленијумског трајања Срба.

Из Новог Сада се други пут за кратко време јавило шта је најважнија битка у српском јавном простору

Готово милион људи посетило је током јуна овогодишњи фестивал савремене уметности „Беле ноћи у Перму“, граду на Уралу, који претендује да буде културни центар Русије.

Паушални напади на Министарство културе и бахато понашање у јавности није начин да се добију средства од државе. Немамо новца за преамбициозне и прескупе пројекте, кажу у Министарству културе.

Министарство културе издвојило је средства да се после скоро једног века у Археолошкој збирци Филозофског факултета направи стална изложба експоната са светски познатог локалитета – Белог брда у Винчи, сазнају „Новости“.

Руски Центар Науке и Културе у Љубљани ради на популаризацији руског језика и културе у Словенији. Недавно је у организацији Центра била одржана велика манифестација, посвећена Дану руског језика, који се празнује 6.јуна.

Валерија Киликова стручњак ове институције:

У Словенији, руски језик није био тако популаран, као например у Пољској, Немачакој или Мађарској. Ни у бившој Југославији, руски се није тако активно изучавао, као у неким другим државама. Сада, наравно, интерес ка њему расте у вези са растом броја предузећа која наступају на руском тржишту, као што је на пример „Крка“ или „Горење“. У вези са тим, што ће ускоро кроз Словенију пролазити „Јужни ток“, мени се чини да ће популарност руског језика расти још више.

На каквим пројектима популаризације језика још ради Руски Центар Науке и Културе у Љубљани?

У нашем центру ради и одлична библиотека, у којој постоји доступ електронским ресурсима библиотеке Јељцина у Петербургу. Наши посетиоци могу користити више од 35 хиљада дигиталних материјала у вези са историјом, филологијом. Располажемо и виртуелном филијалом Руског музеја, где су сакупљене све његове колекције. Ово нам даје могућност и да спроводимо дигиталне екскурзије по музеју. Наш центар спроводи и јединствени пројекат „Дан гимназије“. Ученици гимназија долазе код нас и проводе неколико часова како би изучавали руски језик. Они такође посећују и ове дигиталне библиотекарске ресурсе и виртуелно Руски музеј. Посете гимназијалаца се завршавају традиционалним испијањем руског чаја, уз чувене руске пирошке. Требало би поменути да ове чувене руске кифлице деца сама праве уз будно око искусног стручњака.

Руски Центар Науке и Културе у Љубљани спровео је и дуге велике пројекте, који су повезани са популаризацијом руског језика и културе у Словенији. Прошле године био је одржан „Ехо суздаљског фестивала анимираног филма“, а ове године, буквално ових дана фестива „Арт-кино“, на којем су учествовали студентски и дипломски радови не само руских, већ и међународних школа.

Традиционално, на данашњи дан (Дан Руског језика), ми награђујемо учеснике Свесловенске Олимпијаде руског језика. То је свођење резултата током годину дана и зато деца очекују овај дан са нестрпљењем. То је један од ретких догађаја, где учествује и сам амбасадор Русије у Словенији. Он уручује награде победницима. На овај дан, у великој сали нашег центра, окупљају се ученици школа, који су учествовали на Олимпијади, са својим наставницима и родитељима. Ове године то је било 39 ученика из 7 гимназија, који су добили прилично озбиљне награде. Ради се о томе, да ће наши партнери из Петербурга, аутономна некомерцијална организација „Алфа дијалог“, током последње недеље јуна одржати руску филолошку школу у словеначкој бањи Чатеж. То је награда фонда „Руски свет“. У овом образовном програму, учествовали су предавачи из петербуршког института Герцена. Тридесеторо словеначке деце добило је бесплатно путовање- учење руског језика и упознвања са руском културом. А тамо ће бити и 40-так деце из разних региона Русије. То ће бити одлична могућност за узајамну комуникацију. А у јулу ће победници Сверуске Олимпијаде руског језика отпутовати у Москву и боравиће на чувеном Универзитету који носи име Ломоносова.

Још да додамо да је у љубљанском Центру сада у току изложба „Приче из провинсције“- у част Дана Русије. А 16.јуна овде ће бити отворена још једна изложба фотографије, посвећена 50.годишњици лета у космос прве жене космонаута- Валентине Терешкове.

Људи су их знали као породицу обдарених – од њих шесторо, четворо су уметници. Били су дружељубиви, али ипак усамљени.

Обновљено југословенство штетније је у култури него и у политици, стварајући последице које могу да буду и дугорочнијег карактера.

У Генералној скупштини Уједињених нација се одржава велика тематска дебата под називом „Однос културе и економског развоја“.

Немогуће је само са позиција данашњице разматрати политику Запада према Србији. Та политика има корене у прошлости и не треба напрезати вид да би се они видели.

Поводом годишњице кумановског споразума пред Вама је поново текст о тези С. Хантингтона о сукобу култура и цивилизација, као теорији трећег светског рата.

Тања Бошковић govori o вери у Бога, културу, позоришту, политици, политичарима, атеизаму, невладиним организацијама, Биљани Србљановић.

У Лондону је – у четврти Масвел Хил, у којој живе досељеници из Сомалије и источне Африке – спаљен исламски културни центар Ал-Рахма који је истовремено био и џамија.