Прочитај ми чланак
(Новости)
Реаговања на предлог да се опорезивањем кича омогући боље финансирање културе. Академик Иван Јевтић: Тешко је одредити неукус у уметности.
Чињеница је да новца за културу нема, док, истовремено велике приходе доносе разни ријалити и други програми, турбо фолк хитови, тзв. паралитература… Део стручне и културне јавности сматра да би се опорезивањем овог неквалитетног садржаја могло доћи до новца за праву културу. Неке њихове колеге, међутим, сматрају да би то било контрапродуктивно, јер су критеријуми о томе шта је кич, а шта шунд, индивидуални.– Слажем се да би се одређеном пореском политиком могли решити многи проблеми у култури – сматра академик Иван Јевтић. – Веома је тешко, међутим, одредити шта је кич у уметности. Постоји озбиљна, савремена и народна музика. На пример, Светлана Ражнатовић изводи савремену народну музику и волели је ми или не, тешко да то можемо да подведемо под шунд, зато што свој посао ради професионално. Не знам како би се подвукла црта која би разграничила квалитетну и неквалитетну уметност.
Академик Иван Јевтић недавно је затражио од САНУ да се огласи поводом телевизијских емисија „Велики брат“ и „Фарма“ који, према његовом мишљењу, угрожавају морал и дух српске нације.
Јевтић је рекао да те емисије представљају понижење и уништавање свега људског, моралног, духовног и да нико ништа не предузима, због независности и слободе медија.
– Треба да постоји слобода медија, али због нечега што дира директно у ментално стање нације, Академија је дужна да на неки начин регује. Треба пронаћи начин да се реагује и затворе ти извори зла. То је нездраво и треба му стати на пут.
Тржиште је слободно и који би то цензор могао поштено да уради. Проблем неквалитетног садржаја и његових последица најлакше би се решио уколико би им се укинуо публицитет који имају у медијима. Зато се залажем да се разноразни ријалити емитују тек после поноћи.
Социолог културе и универзитетски професор др Милена Драгићевић Шешић сматра да је немогуће опорезовати кич и шунд, јер би то изазвало много проблема.
– Ко би одређивао шта је кич и шунд – упитала је.
– Лично мислим да знам где су границе, али то су само моји критеријуми. Било би боље повећати порез на алкохол, дуван, лутрију и на тај начин, као свуда у свету, пунити буџет за културу. У некадашњој Југославији постојала је комисија за шунд, али се није превише доказала, зато што није остала имуна на притиске да се неки филмови не прогласе шундом.
Разумем уметнике који су бесни на квази колеге који на кичу зарађују, али, управо захваљујући њима и приходима које остварују, издавачи и дистрибутери купују права на врхунска књижевна и филмска остварења.
Професор др Зоран Јевтовић који је, уз Дивну Вуксановић подржао предлог Миливоја Павловића на недавном саветовању о култури, указује на то да усамљени глас из САНУ о забрани емитовања разних ријалитија није добар. Зато што у време Интернета цензуре нису могуће.
– Једини начин да држава одбрани своје грађане је да се такве емисије додатно опорезују, а то би био и додатни извор прихода за праву културу. Српска култура налази се на раскрсници. Са једне стране је таблоидизација, а са друге традиционална и здрава култура.
Зато је потребно формирати Високи савет за културу и медије, који би одредио шта треба опорезовати, а шта не. РТС као јавни сервис, такође, има велику улогу у таблоидизацији Србије. Сигурно је да са репризама „Отписаних“ и осталих серија не могу да парирају каналима који емитују „Фарму“ и „Великог брата“. Мора се пронаћи новац да би се парирало таквим садржајима.
Социолог културе Милош Немањић сматра да нешто хитно треба да се уради да би се показало кичу да не може да доминира:
– Држава на тај начин не уводи цензуру. С обзиром на то да недостају средства за праву културу, опорезивање кича и шунда би било добар начин за попуњавање тог буџета. Јер, највише новца се врти око кича и шунда, не само у музици, већ и у публицистици, фељтонистици, који свакако утичу на таблоидизацију Србије.
