Подешавања / Settings

Што – наизглед – преговори Србије о придруживању Европској унији више напредују, уз непрестане наговештаје отварања нових поглавља, то се јављају нови и нови услови које наша земља мора да испуни како би коначно стигла у, тако далеки и за њу све даљи или боље рећи недостижни, Брисел. Неизвесност на путу Србије у заједницу 27 […]

У време пред-предизборне кампање разговарали смо са Илијом Драшковићем, председником Извршног одбора омладине ДСС-а о кључним темама српске политике. Господин Драшковић говорио је о стању у ДСС-у, коалицији са Дверима, међуодносима на српској политичкој десници, косовској политици садашње власти и њеном спољнополитичком опредељењу. Наравно, реч је било и о очекивањима од евентуалних предстојећих избора.

Изјаве актуелног премијера о стању у Србији некако су све чудније. Пошто је раније већ устврдио „да је и поред смањења плата, просечна плата у Србији порасла“, да је Влада постигла „неочекивано добре резултате, и то толико да му је чак и непријатно да прочита неке од њих колико су добри“, да ће његова влада „угасити предузећа која не постоје“ и „задужити се не више од 1,2 до 1,3 милиjарде евра“, сада нас је пак обавестио „да је наша земља први пут у модерној историји остварила суфицит“ и „да је највећи проблем Србије то што нема пројекте на које може да потроши новац“ (?!).

После Београда, трибина о економским последицама ЕУ интеграција биће одржана и у Љигу: Четвртак, 15. јануар у 19 часова, зграда општине Љиг.

„Србија је много учинила по питању успостављања трајне стабилности у региону, а пре свега када је реч о нормализацији односа са Приштином. Тако смо желели, тако смо и урадили, јер сматрамо да се сва спорна питања морају решавати а не пролонгирати, јер се не сме дозволити да грађани трпе зато што политичари не желе да разговарају. Сада је на реду ЕУ, која мора јасно да покаже да ли цени и подржава напоре Србије и све оно што смо до сада урадили“, рекао је Николић.

Америка је кренула у нову офанзиву на Србију. Овог пута, на Косово и Метохију први пут стиже елитна војна јединица армије САД – 525. борбено-извиђачка бригада, која ће имати за задатак да се обрачуна са евентуалним српским отпором на северу покрајине.

За неку свеобухватнију анализу свега што се дешава у Бриселу и дугорочне последице, а везано је за тзв. српско-албански дијалог, боље је сачекати крај свега и посматрати ствари са одређене временске дистанце. Међутим, за оцену текућих корака и евентуалних краткорочних последица то и није потребно.

Уочи следеће рунде бриселских преговора о Космету, која је по тек пристиглом саопштењу Европске комисије предвиђена за 7. март, руководство ЕУ очигледно јача притисак на Србију. Венсан Дежер, шеф делегације ЕУ, већ је изјавио да је српској влади “остало мало времена за достизање видљивог и поузданог напретка” у реализацији договора постигнутих са Приштином.

Освојиће Србија своју слободу, која јој је сада баш на домак руке – ако се у њој нађе довољно храбрих и великодушних.

Немци Вучића дочекали као свог, а испратили – као најрођенијег, ипак се боље кладити на Косово него на Вучића.

Веома волимо и поштујемо Немачку, и мислим да су сви чланови делегације били поносни на то како је Србија третирана у Немачкој.

Пета рунда политичког дијалога под патронатом шефице европске дипломатије Кетрин Ештон почеће данас у Бриселу, а главна тема биће српске државне институције на северу Косова и статус официра за везу (будућих амбасадора) у Београду и Приштини.

Председник Генералне Скупштине УН, о платформи, путу Србије ка унији, подршци великих сила: Условљавања Брисела ће се наставити док пристајемо на уступке. Савет безбедности ће одлучити судбину Хашког трибунала

Током ове године биће коначно одлучено хоће ли тајни досијеи најзад изаћи на светлост дана. Формира се посебна група за припрему прописа. Крије се бар 100.000 папира.

Шефови диполоматија земаља чланица ЕУ препоручиће савету ЕУ да предложи отварање преговора са Србијом „током следећег председавања“, ако настави напредак.

1. Господине Јакшићу, Влада Србије је у форми уредби прихватила тзв. бриселске договоре између Београда и Приштине, до којих је дошло уз посредовање ЕУ.

Европски парламент у предлогу резолуције о Космету тражи укидање паралелних структура на северу КиМ. Подела Космета није решење, истичу европски парламентарци.

Ако нас ни ово са Хагом и Готовином не освести, заиста не знам шта хоће.

Уочи заседања СБ УН о Космету (27. новембра текуће године), на коме треба да учествује и Министар иностраних послова Србије Иван Мркић, издвојићемо магистралне правце у раду међународних институција, Приштине и Београда и перспективе њихове реализације.

Патријарх српски Иринеј рекао је данас да Србија поштује Европу и да жели да буде са њом, али не по цену да се одриче своје свете земље.