Прочитај ми чланак
Европски парламент у предлогу резолуције о Космету тражи укидање паралелних структура на северу КиМ. Подела Космета није решење, истичу европски парламентарци.
То се наводи у предлогу резолуције о Космету, коју ће у понедељак размотрити Спољнополитички одбор ЕП, и додаје да ЕП „прима на знање окончање надзиране независности Косова“ на темељу става међународне управљачке групе да је „решење за статус Космета суштински спроведено“.
Европски парламент сматра да Европска унија с Косметом може да склопи споразум о стабилизацији и придруживању, иако пет чланица ЕУ не признају арбанашку државу на Космету и „охрабрује пет чланица ЕУ које не признају легалност албанске окупације Космета да то ипак учине“.
Бивши државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић каже за Б92 да није тајна да се неколико европских парламентараца здушно залаже да Арбанаси са Космета пречицом дође до потписивање Споразума о стабилизацији са ЕУ.
„Ипак мислим да то није реално и да то неће ратификовати нико од чланица, зато што би то извесно довело до поларизације у Европској унији. Пет земаља то неће потписати, мислим да је то жеља појединаца и да она нема никакву политичку снагу па мислим да ће све то остати на нивоу предлога“, рекао је Ивановић.
Европски парламентарци „изражавају забринутост због помањкања битнијег напретка у битки против организованог криминала и корупције“ на Космету и траже да се корупција сузбија на високом нивоу.
У овом документу, у који је имала увида агенција Бета, тражи се „укидање државних структура на северу Косова које“, како се то наводи, „одржава Србија“.
Европски парламент „жали што, упркос напретку, повратак избеглица и расељених лица и даље представља изазов, посебно због инцидената везаних за безбедност“.
Такође се поздравља обнова дијалога Београд-Приштина „уз посредовање високе представнице Кетрин Ештон, што је дало нови замах дијалогу“ и тражи се да се примене сви договори, а посебно онај о управљању прелазима.
Европски парламентарци „подвлаче да подела Косова није решење и поздрављају подршку територијалном интегритету Косова, коју је изрекла Европска комисија“.
Они наводе и да Приштина мора спровести уставне одредбе о децентрализацији власти, док „косовске власти морају предузети даље кораке како би ишле у сусрет српској мањини, нарочито на Северу, док сарадња са свим косовским Србима мора бити ојачана“.
У предлогу резолуције ЕП се „позива на укидање паралелних институција на северу Косова које одржава српска држава и то посебно повлачење служби безбедности и правосудних тела“.
Ивановић наводи да се пре свих Улрике Луначек и Дорис Пак, известиоци ЕП, залажу да се Србија стисне у овом тренутку, да се притисне да прихвати што је више могуће како би пут директног или индиректног признања био неповратан.
„То су поједници, који не могу да направе ништа што би одударало од принципијелних ставова и политике које ЕУ мора да води, и ако буду водили такву политику, криза у еврозони неће бити једина криза у Европској унији“, рекао је Оливер Ивановић.
Тражи се и „пуни увид у финансирање школа и болница на северу Косова у складу с одредбама Ахтисаријевог плана“.
Парламент ЕУ сматра да власти у Приштини морају брзо спровести низ закона и услова да би се покренули преговори о придруживању арбанашке државе на Космету са европском двадесетседморицом и посебно наглашава да „косовске власти морају дати нову снагу обавезама које су преузели, као и политичкој вољи за јачање владавине закона, права мањина, способности администрације и структура за трговину“.
ЕП указује да извештај Ревизорског суда ЕУ о деловању Еулекса на Космету „изазива велику забринутост“, мада оцењује да су „на то утицале и тешкоће због тога што пет земаља ЕУ не признају арбанашку државу на Космету“.
Ревизорски суд ЕУ је недавно у свом налазу оценио да је, упркос потрошеним стотинама милиона евра из буџета ЕУ, „ниво организованог криминала и корупције на Космету и даље висок“.
Овај Суд ЕУ је предочио да је „косовско правосуђе и даље под политичким упливом и неефикасно“ и да „Косово има ограничену способност за заштити сведоке“.
Раније данас је објављено да Европски парламент апелује да се Србији што пре одреди датум почетка преговора о чланству у ЕУ ако настави с реформама и унапређењем односа са суседима.
(Бета)
