Шефови диполоматија земаља чланица ЕУ препоручиће савету ЕУ да предложи отварање преговора са Србијом „током следећег председавања“, ако настави напредак.

Шеф шведске дипломатије Карл Билт је новинарима после састанка у Бриселу, који је трајао готово пет сати, рекао да се, када је у питању Србија, у закључцима помиње „временски оквир“ везан за одређивање датума за почетак преговора са ЕУ.

На питање да ли се ради о јуну следеће године и да ли је познат конкретан датум, он је рекао да се „не ради о датуму већ о временском периоду“.
Билт је истакао и да ће се о даљем напретку расправљати на следећим састанцима Европског савета.

Европски комесар за проширење Штефан Филе написао је на свом Твитер налогу да је на састанку у Бриселу одлучено да је почетак преговора са Србијом, уколико настави са напретком, могућ у првој половини следеће године.

„Јасан је план за Србију: ако се настави напредак, отварање преговора о приступању ЕУ могуће је током следећег председавања ЕУ“, написао је Филе у свом „твиту“ са данашњег састанка министара спољних послова ЕУ о проширењу Уније.

Наредно председавање ЕУ, од јануара до јула, поверено је Ирској.

Филе је претходно, такође, на Твитер налогу, навео да су „чланице ЕУ управо усвојиле закључке о проширењу који представљају јасно изражену вољу да се одржи замах ове кључне политике ЕУ“.

Путем Твитера се огласио и шеф шведске дипломатије Карл Билт који је написао да су кипарско председништво, Штефан Филе и шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон „успешно покренули напред сва питања о проширењу ЕУ“.

„Коначно је све урађено“, навео је Билт на свом Твитер налогу.

Заседање је на кратко прекинуто због консултација око Македоније, будући да се Грчка и Бугарска противе да се Скопљу отвори перспектива за преговоре о чланству.

Француски министар за европска питања Бернар Казнев новинарима је рекао да Париз сматра да Србији „треба отворити даљу европску перспективу“, имајући у виду напредак у реформама и посебно резултате у дијалогу с Приштином.

Бугарски министар спољних послова Николај Младенов изјавио је да се у Македонији води „антибугарска кампања“ и дискриминишу македонски држављани који се осећају Бугарима.

Грчка тражи да власти у Скопљу прихвате нагодбу с Атином у спору око имена Македоније.

Казнев је додао да ће претходно Савет министара ЕУ од Европске комисије добити подробан извештај о томе у којој мери су српске власти наставиле да спроводе нужне услове за покретање преговора.

Према изворима заседања, велика већина министара су за одређивање датума за преговоре са Србијом.

Немачка је и даље највише уздржана према давању датума за преговоре са Србијом, с образложењем да треба још опипљивих резултата у сређивања односа Београда с Приштином, а посебно да српске власти почну да повлаче своје присуство на северу Косова.

Шпанија инсистира да се у закључцима заседања с Косовом само наведе да Савет министара „прима на знање“, али не и „поздравља“ то што је Европска комисија израдила студију о изводљивости за преговоре о стабилизацији и придруживању с Приштином.

Шпанија и осталих четири чланица ЕУ које не признају самопроглашену независност Косова желе да се из закључака заседања уклони све што би могло указивати на прихватање „државности“, односно признавање независности Косова.

Министарка спољних послова Кипра Ерато Козаку Маркулис изјавила је да део закључака који се односи на Србију још није усаглашен.

„Данас настављамо расправу о Западном Балкану. Закључци су мање-више усаглашени, остала су још нека питања која треба решити, али ја сам оптмиста да ћемо још једном потврдити приврженост процесу проширења“, казала је она.

На питање о закључцима о Србији, Козаку Маркулисова, која председава данашњем састанку, рекла је да треба да се разговара о још два параграфа која се тичу Србије и Македоније.

Како јавља дописник Радија Слободна Европа, почетак нове рунде дискусије је био заказан за 15х, а очекује се да разговор потраје и до шест сати, тако да се одлука очекује око осам или девет сати увече.

„Јуче се у дискусији помињао јун следеће године као могући датум. У овом тренутку, међутим, та референца је нестала из дискусије, или је, у најмању руку, доведена у питање, посебно од стране Немачке и Британије. Те државе не желе помен било каквог датума кад је реч о Србији и Косову“, јавља дописник РСЕ.

Дописник Тањуга из Брисела Дејан Анастасијевић каже за Б92 да ће министри данас одлучити да ли ће Србија у јуну добити датум за почетак преговора с ЕУ.

„Данас ће бити речено да ли ћемо у јуну добити датум. Немачка, Холандија и Британија предњаче у ставу да треба сачекати резултате дијалога Београда и Приштине, док друге земље, попут Шпаније и Аустрије, сматрају да Србија заслужује награду“, рекао је он.

Подршку Србији, уочи састанка, упутила је и Словенија. Словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец изјавио је да би одређивање датума преговора било „порука каква је Србији потребна“.

„Пресудама у Хагу Србија је у задње време добила више негативних порука које не делују добро у смислу јачања односа Приштине и Београда, нити јачању односа унутар регије“, каже Ерјавец.

Шта су министри рекли пред почетак састанка у Бриселу можете прочитати овде.

Словенија сматра и да што пре треба да почну преговори с Македонијом. Он, такође, инсистира на томе да у закључке о проширењу Европске уније уђе и формулација да се Хрватска и даље мора бавити билатералним и регионалним питањима укључујући и сукцесију, чији је смисао везивање ратификације хрватског приступног уговора у Словенији с решењем питања Љубљанске банке.

Шефови европских дипломатија нису јуче, првог дана заседања Савета министара спољних послова земаља чланица ЕУ, успели да се договоре о томе када Србији треба доделити датум за почетак преговора. Коначна одлука биће донета данас, рекли су Тањугу у Бриселу.

Чланице ЕУ су подељене у томе треба ли Србији уопште одредити датум почетка преговора, па и условни датум.

Представници 27 чланица ЕУ су се синоћ ванредно састали на нивоу амбасадора како би разрешили несугласице у вези са одређивањем датума почетка преговора за Србију и отварању пута за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) Косову.

По завршетку јучерашњег састанка, медијима се обратила висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, али она није коментарисала питање додељивања датума, већ искључиво дијалог Београда и Приштине.

„Постоје две верзије нацрта закључака Савета министара и разликују се у томе хоће ли датум уопште бити поменут у коначном тексту. И даље постоји неколико земаља које затежу и сматрају да Србија треба да добије датум тек када све што је везано за норамализацију односа са Приштином буде урађено“, објаснила је потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић.

У Бриселу су се јуче ломила копља по питању датума, иако се сви слажу да је велики напредак начињен у дијалогу Београда и Приштине.

Према сазнањима Танјуга из Европског савета, земље које се оштро противе помињању било каквог рока, па и условног, јесу Немачка, Велика Британија и Холандија, док Аустрија, Италија и Кипар сматрају да Србија заслужује награду због испољене добре воље у дијалогу и успешног почетка спровођења споразума о интегрисаним прелазима (ИБМ).

Ештонова је, на конференцији за новинаре у Европском савету, најавила да ће разговори премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија бити настављени у јануару и истакла да се очекује даљи напредак у дијалогу.

Хрватска министарка спољних и европских послова  Ивица Дачић рекла је синоћ у Бриселу да Србија треба да добије оквирни временски период за почетак преговора са ЕУ.

Премијер Србије Ивица Дачић је изјавио да очекује да би министри Европске уније данас требало да закључе да ће у марту бити донета одлука да Србија у јуну почне преговоре о чланству у Унији.

Шефови европских дипломатија настављају састанак, а закључци које буду усвојили биће прослеђени шефовима држава ЕУ који ће 13. и 14. новембра присуствовати Европском савету и верификовати те закључке.

 

(Танјуг, Бета, Б92)

Ознаке: временски оквир за улазак у ЕУ, датум преговора, Ивица Дачић, Карл Билт, Србија и ЕУ, твитер, Хашим Тачи