Прочитај ми чланак
Председник Генералне Скупштине УН, о платформи, путу Србије ка унији, подршци великих сила: Условљавања Брисела ће се наставити док пристајемо на уступке. Савет безбедности ће одлучити судбину Хашког трибунала
Једина смо нација западног Балкана која још није успела да постигне унутрашњи договор око својих виталних интереса, у које се свакако убраја однос према државном суверенитету и целовитости.
Имам осећај да је ово последњи моменат за постизање националног јединства о кључним питањима. Уколико га пропустимо, у опасности смо да нас прогута вртлог историје.
Овако Вук Јеремић, председник Генералне скупштине Уједињених нација, у интервјуу за ”Новости” одговара на питање колико је национални и политички консензус око Косова могућ, с обзиром на све очигледније разлике око решавања овог проблема између неких од кључних политичких фактора.
* Шта мислите о решењима и предлозима у платформи за КиМ? Колико је овај документ прихватљив за међународну заједницу?
– Сматрам да се ради о добром полазном документу, који се може додатно побољшати у конструктивној скупштинској расправи. Али једном кад се усвоји у Скупштини, мислим да иза тога треба сви да станемо и заједнички радимо на реализацији зацртаних циљева. То ће је аутоматски учинити релевантним документом за међународну заједницу, о чијем ће, макар делимичном, прихватању бити неизбежно разговарати.
Узгред, често превиђамо да у свету још имамо снажну подршку за нашу позицију, јер свет не чине само државе које су признале албанску државу на Космету. Са тим земљама се мора интензивно радити, не само да би се спречила евентуална промена њиховог става, већ и да би се оснажила наша позиција у преговорима.
* Може ли овај документ да заустави процес европских интеграција?
– Не верујем. У том процесу постоје далеко веће препреке које су проузроковане актуелним стањем у Европи. Ту пре свега мислим на унутрашњу кризу и последични замор од даљег проширења. Новонасталу ситуацију треба анализирати хладне главе и зависно од тога како се она буде развијала доносити рационалне одлуке у складу са објективним државним интересом.
* Европски савет доделио је Србији ”условни датум”, односно пролонгирао доношење одлуке за март. Очекујете ли да се наредних месеци Србија суочи са новим захтевима око Косова, и којим? Колике су, по вашем мишљењу, шансе да следећег јуна отпочнемо приступне преговоре?
– Све док будемо одавали утисак да смо спремни да пристанемо на сваки уступак, не би ли учинили наредни корак у европском процесу, условљавање ће се наставити. Уколико се буде мислило да ћемо се пред сваким захтевом на крају увек повући, зашто би ико имао разлог да са нама озбиљно преговара?
Једина стратегија која у овом тренутку постоји јесте да се Србија притисцима примора да корак по корак прихвати Ахтисаријев план, и тиме фактички призна албанску окупацију Космета. Једино би јасно дефинисање циљева и интереса, чије би заступање постало обавезујуће усвајањем свеобухватне платформе за КиМ у Народној скупштини, подстакло друге земље, као и приштинске власти, да са нама уђу у озбиљан политички процес. Ова логика се не односи само на косовски проблем, већ и на друге државне циљеве.
У ВИШЕ наврата сте поручили да нећете вратити посланички мандат, упркос позиву новог лидера странке Драгана Ђиласа. Остајете ли при томе?
– Сматрам да неко ко је био директно изабран на чело светског парламента, и ко је стекао немало међународно искуство и контакте, може само да ојача посланички клуб своје странке. Надам се да ће овакав став наићи на подршку новог страначког руководства.
* Ова власт критикује претходну да им је, парафирајући низ споразума са Приштином, ”везала руке” и није оставила много маневарског простора у наставку дијалога? Како бисте одговорили на те тврдње?
– Министарство спољних послова у претходној влади није дало позитивно мишљење ни на један тзв. бриселски договор. Сматрао сам да није било добро водити технички дијалог на начин који смањује маневарски простор за постизање свеобухватног политичког решења. Технички дијалог у будућности треба да буде у служби политичког, а не да представља инструмент удаљавања од суштине – а то је дефинисање будућег унутрашњег и спољног статуса КиМ који је прихватљив за обе стране.
* Били сте у посети Кини, пре тога у Русији. Можемо ли очекивати њихову подршку унаставку решавања косовског питања и у којој форми?
– Уколико наша косовска политика буде конзистентна и принципијелна, имаћемо од ове две сталне чланице Савета безбедности УН онолики степен подршке колики будемо тражили.
* А у економском смислу?
– Са обе земље имамо изузетне политичке односе и привилегован партнерски статус. Пре свега, од нас и наше иницијативе зависи колико ћемо искористити њихов огроман економски потенцијал.
* Шта конкретно очекујете од расправе о Хашком трибуналу, коју сте за април заказали у ГС УН?
– Претпостављам да ће многи учесници указати на евентуалне грешке и пропусте Хашког трибунала, што ће омогућити објективнију интерпретацију догађаја из непосредне прошлости. Мислим да је ово последња прилика за нашу генерацију да покуша да измени једнострану слику која је у једном делу света формирана о улози Србије у грађанским ратовима на простору бивше СФРЈ, а самим тим и да нашу актуелну политику учини легитимнијом. Ово такође представља искрени напор да се оздрави процес помирења у региону, који је последњим одлукама суда доживео тежак ударац.
* Може ли ова расправа резултирати резолуцијом у којој би се захтевало затварање Хашког трибунала?
– Окончање, тачније одлука о продужетку рада Хашког трибунала је у искључивој надлежности Савета безбедности. После дебате ћемо видети какво је расположење у овом органу, као и у широј међународној заједници, пошто се употпуни слика о Трибуналу и последицама његовог рада.
* ПОСЛЕДЊИХ недеља доста се говори о ванредним изборима у Србији. Демократска странка је управо прошла кроз низ реформи. Да ли је успела да консолидује редове и да ли је спремна за нове изборе?
– Не бих износио у јавност свој став о унутрашњој ситуацији у странци, из елементарне пристојности и солидарности са колегама. Очигледно је да ДС пролази кроз тежак период.
* Како коментаришете изјаву бившег председника Бориса Тадића да у протеклом периоду нисте водили спољну политику коју је он заступао?
– Није тајна да се од момента повлачења резолуције о Косову у ГС УН нисмо увек слагали по свим питањима, али нисмо дозволили да то изађе изван институционалног оквира, што би могло да угрози спољнополитичку позицију и углед земље.
* Неки управо тврде да сте својим вођењем спољне политике нанели штету угледу Србије?
– Србија је на крају мандата претходне владе остварила већину спољнополитичких циљева који су у том тренутку били зацртани. Поврх тога, прва смо држава западног Балкана која је изабрана да председава ОЕБС-ом. На крају, гласање за председника ГС УН, по мом суду, представља својеврсну оцену међународног угледа Србије и начина вођења њене спољне политике у протеклом периоду. Наравно, дозвољавам и другачије мишљење и отворен сам за сваку критику.
* Какви су вам утисци након окончања јесењег дела заседања ГС УН?
– Мислим да имамо разлога да будемо задовољни, с обзиром на то да није било трзавица, нити било каквих приговора, упркос великом броју изузетно деликатних питања која су била на дневном реду. Издвојио бих историјску седницу о статусу Палестине у УН, после које су нам све заинтересоване стране честитале на припреми и вођењу. Такође, изузетно је значајно и то што је покренут велики међудржавни процес за дефинисање глобалних развојних циљева за период после 2015, у чему је српско председавање одиграло важну улогу.
* Какву је корист имала Србија од тога?
– Председавајући Генералном скупштином УН, добили смо видљивост која нам је омогућила високе политичке контакте и грађење доброг радног односа са важним међународним играчима. Поред очигледних политичких предности, садашњу позицију смо искористили и на терену економске дипломатије, где нам је циљ био добро позиционирати Србију на инвестиционој мапи света, нарочито тамо где је капитал обилан, а знање о предностима улагања у нашу државу лимитирано.
Приликом посете Блиском истоку добио сам позитиван одговор на позив кувајтском и катарском емиру да посете Србију ове године, како би се унапредила економска сарадња и привукле инвестиције. У Пекингу сам био први страни гост новоизабраном кинеском лидеру, са којим сам разговарао о наставку подршке Србији, а у договору са нашим државним врхом и о инвестицијама у путну и енергетску инфраструктуру.
(Вечерње новости)
