Подешавања / Settings

Историчар др Александар Узелац, из Института за историју недавно је изазвао велику пажњу када је у једном ТВ гостовању изјавио да Милош Обилић није постојао и открио да се заправо не зна име човека који је убио Мурата у Косовском боју. „Ми на прошлост гледамо очима садашњег човека, и не разумемо шта се у оно […]

Позивајући се на османског историчара, као и на неке алтернативне изворе, овај професор историје (?) пише неку сасвим нову историју, својатајући и Милоша Обилића, који није историјска личност, него епски јунак, али и целу династију Мрњавчевића, претварајући их у „Бошњаке“. Преносимо текст који је он написао: „Османски хисторичар Нешри (тур. Неşри; друга пол. XВ вијека […]

Турски медији наглашавају да је то била грозна и срамотна порука навијача црно-белих, уз објашњење да Срби славе Обилића као националног хероја јер је убио султана Мурата 1389. године у боју на Косову. Све је то, ипак, измишљотина! На трибинама стадиона Партизана није било барјака са ликом Милоша Обилића, већ застава са портретом Карађорђа Петровића, […]

Извесни Бајазит Карађоглу на свом Фејсбук налогу објавио је нешто што је на овој друштвеној мрежи подигло огромну прашину. Наиме, Бајазит нуди 1.000 евра ономе ко му приложи материјалне доказе о постојању српског хероја Милоша Обилића. „Сваки онај који ми предочи валидан доказ (изузев митоманија и подвала СПЦ), писани или доказ било које врсте да […]

У рано љето 1389. године Србији се приближавала највећа сила коју је свијет до тада видио. Страшно Османско царство за које је цијела Европа вјеровала да је непобједиво. И како су цар Лазар и Милош Обилић реагирали? Нису се потурчили, нису се поклонили, нити Мурату понудили подјелу Косова, него су Мурата подјелили на пола, од […]

Милоша красе све најузвишеније особине: јунаштво, храброст и отменост, скромност и частољубље, спремност на жртвовање за добробит народа. Доносимо вам неке историјске чињенице о овој интригантној личности из наше историје. Фирентинска општина у свом одговору краљу Срба и Босне Твртку И од 20. октобра 1389. наводи да је група заверених ратника пробила до султановог шатора […]

Међу споменутим порталима најпознатији и најпосећенији је дневно.хр, чији уредници свакодневно објаве неколико антисрпских текстова. Углавном су на мети Срби из Хрватске, оно што је преостало од њих, али и Србија као држава, Република Српска, Милорад Додик, српски спортисти, клубови… Дневно има и дописника из Београда, зове се Драган Илић, који је прошле године објавио […]

Један од најстаријих извора у коме се говори о смрти цара Мурата је одговор краљу Твртку који је стигао из Фиренце, 20 октобра 1389. године. Краљ Твртко је 1. августа 1389. обавестио своје пријатеље, Тригор и Фиренцу о исходу битке на Косову, нагласивши да је он победио сатаниног сина и служитеља Мурата. Из фирентинске општине […]

28. јуна 1389. године српски витез Милош Обилић извршио је атентат на османског султана Мурата, током Косовске битке. Турци су из битке изашли као тактички победници, а Муратов наследник Бајазит је на Косову пољу свом оцу подигао турбе (маузолеј) у којем је сахранио његове унутрашње органе; остатак његовог тела сахрањен је у Бурси, у Анадолији. […]

28. јуна 1389. године српски витез Милош Обилић извршио је атентат на османског султана Мурата, током Косовске битке. Турци су из битке изашли као тактички победници, а Муратов наследник Бајазит је на Косову пољу свом оцу подигао турбе (маузолеј) у којем је сахранио његове унутрашње органе; остатак његовог тела сахрањен је у Бурси, у Анадолији. […]

На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића. Између ова два села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу […]

Звездана Ковач је на конференцији “Србија и Aлбанија – према европској будућности” указала да се медији, али и образовање врло често користе као моћно оружје у надоградњи егоцентричних ставова. Представљајући пројекат Центра “Заједничке историјске читанке” које пружају више различитих погледа на исти догађај, она је навела да је студентима неопходно да имају више чињеница, као […]

Приказ је заправо заснован на Бојкуовој песми чији је текст објављен 1923. године. Десет година касније, чувени српски етнолог и фолклориста Тихомир Ђорђевић као доказ популарности овог епа међу Aлбанцима објавио је скраћену верзију сличне песме коју му је пренео Aсан Дема Ћуфићевић (1934).

Уводна напомена: Како је централни догађај Косовске битке страдање султана Мурата и витешко дело Милоша Обилића на неки начин завијено вековним велом тајне, то се овом догађају ваља вратити аналитички кроз ондашње, средњовековне вредности и дух части. Тако ће се потпуније спознати суштина и истинитост тог, по нас и данас одсудног аспекта те битке.Из тог средишта засијаће и значај и обавеза Обилића духа у Српству.

Манастир Туман смештен је, како описују стари извори, „у дражестној долини планина голубачки“. Данас припада Браничевској епархији. Необично име дугује предању о легендарном косовском јунаку Милошу Обилићу који је наводно у овом крају, у селу Дворишту, имао двор.

„После петнаест година, мислим да је ситуација сазрела и да имамо ту обавезу. Искрено се радујем одлуци о постављењу споменика, јер ако око било чега не можемо да се сложимо, мислим да би око овога морали“, рекао је Стојановић.

Те 1697. године на владичански трон на Цетињу ступа млади јеромонах Данило Петровић. – Данило је убрзо отишао у Печуј у Мађарску – казује историчар Предраг Вукић – гдје се у изгнанству налазио избјегли пећки патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић, иначе и сам родом са Цетиња. Он га је ту у Печују 1700. године рукоположио за митрополита Црне Горе, брда и приморја.

Ждралин, коњ Милоша Обилића, био је јунак као и његов господар. Чак је с њим заједно и погинуо. То је једини легендарни србски коњ, који је погинуо у боју. А пратила га је слава, једнако као и његовог господара. О Ждралину има мало података и прича, а то је можда, због тога што је његов дорпинос у Милошевом делу огроман, а о великим и светим стварима се не говори много. Познато је да је Ждралин био висок коњ. То истиче и народни певач и то не без јаког разлога. Кажу да је Ждралин био толико висок да је међу другим коњима изгледао као џин. И плашили су га се. Зато је Милош имао мало двобоја.

Јер, иако су Турци знали како је њихов цар заиста страдао, учинили су све да се та истина сакрије и успостави нека њима прихватљивија и другачија. Нарочито су раширена турска тумачења догађаја у којима се Муратова погибија објашњава подмуклим убиством, односно, убиством на превару. (На плочи у Муратовом турбету пише да „чувени великан из Лазареве војс

Ни мањег догађаја, ни већег одјека. Ни мање муке, ни веће бруке. Ни мањих избора, ни већег значаја…