Прочитај ми чланак

РОДНО МЕСТO МИЛОША ОБИЛИЋА Oвај манастир је задужбина најхрабријег витеза

0

На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића.

q

Споменик Милоша Обилића и црква Св. Романа (Фото: Правда)

На двадесетом километру на путу Крушевац-Александровац налазе се села Мрмош и Лаћислед у којима је према народном предању рођен и где су се налазила утврђења славног српског витеза, јунака Косовског боја, Милоша Обилића.

Између ова два села налази се и Манастирак, манастир Св. Романа, који је задужбина Милоша Обилића али и остаци тврђаве у Лаћиследу познатије у народу као Милошев град. Податак готово потпуно непознат јавности у Србији, а да је реч о било каквој другој земљи манастир и тврђава најславнијег витеза били би главна туристичка атракција.

w

У нашој земљи, до манастира води земљани пут преко имровизованог моста који ван летње сезоне поплави река. Док Енглези прекопавају своје острво да би покушали да пронађу митски Ланселот и докажу постојање краља Артура, до Милошевог града у Србији је готово немогуће доћи јер је пут зарастао у шибље.

Подаци о овом светом месту и тврђави могу се наћи на мало места, у прилозима локалних медија и на сајту Епархије Крушевачке.

e

„По предању на брду преко пута манастира, на десној обали реке Пепељуше, а изнад ушћа потока Манастирака (чије име носи истоимена црквица брвнара), налази се тзв. Обла чука у народу позната као Милошев град тј. место где је по предању Милош (К)Обилић основао тврђаву. Говори се такође и о Милошевој мајци Гроздани тј. да је она била принцеза, сестра, или ћерка цара Душана. Милош је на овом месту сазидао град Градиште, а испод њега цркву посвећену светом Роману. Изнад самог манастира налази се место познатије као Кобиљак где је Милош рођен, и да због тога носи презиме Кобилић.

Милошева црква, како се још назива манастир, била је сведок страшне трагедије. Срби су се у то време носили мишљу да се од Турака ослободе, што су Турци осетили, па су појачали војску у Крушевцу и забранили зборовање и заветине, богомоље а нарочито су се бојали богомоље код Светог Романа у Манастираку. Ту је тада било забрањено свако окупљање. Једном приликом на Црквену Славу у Манастирак се сакупила цела Жупа. Убрзо се видело да је неки издајник дојавио Турцима за српски скуп, па ударише преко брда на незаштићени народ и почеше да бију и убијају. Велика се погибија десила тога дана, а погинуо је свештеник који је тога дана служио Свету Литургију, и помен Милошу Обилићу.

Прича се да су свештенику на једном месту одсекли длан, а то се место и данас назива Попов длан, на другом месту су му одсекли руку ово се зове Попова рука, а место где су одсекли главу зове се Попова глава. Над гробом свештеника постављен је камен, а то се место и данас зове Попов гроб“, наводи Епархија Крушевачка.

Скретање за Манастирак налази се на самом излазу из села Мрмош где је постављен и знак.

r

Одмах скрећете на пут од туцаника, а убрзо наилазите на поток и мостић после чега почиње земљани пут до манастира који је удаљен пар стотина метара од потока.

У Манастирку затичемо раднике који косе траву уз поток, међу њима са косом у руци стајала је и мати Евгенија, једина монахиња у овој светињи. Манастир је окружен густом шумом и природом, и налази се на извишењу изнад потока. Мали конак, спомен биста Милошу Обилићу, звоник, дрвена црква сазидана на делу олтара некадашње велелепне цркве коју је витез саградио и чији се темељи и данас назиру. Ту је и пластеник и још по који помоћни објекат као и игралиште за децу.

Мати Евгенија, замонашила се 19. јула ове године у манастиру Петина, али је и као искушеница бринула о манастиру Св. Романа. Своје монашко име добила је по кнегињи Милици која је такође пошто се замонашила добила име Евгенија.

t

– Манастир је задужбина Милоша Обилића, а у њему је сахрањена његова мајка Гроздана. Његов отац звао се Злега, а и данас постоји село које је по њему добило име. Милошев брат се звао Мрмош и село Мрмош је по њему добило име – говорила нам је мати Евгенија о средњовековној историји овог места која није запписана у књигама.

Она каже да је веома тешко доћи до Милошевог града, а када човек стигне до тог места мало шта се може видети јер је све зарасло у траву и шибље. Према неким истраживањима која су давно обављена објекти на том месту постоје још од Римљана, али су у средњем веку обнављани и дограђивани.

z

Легенда каже да је постојао тунел од тврђаве до манастира и да је Милошева мајка туда долазила у манастир да се моли.

– Постоји тамо једно место величине собе у коме се ни снег ни лед не задржава. Чак и усред зиме тамо расте зелена трава. Људи мисле да испод постоје тунели из којих на том месту избија топлота из земље и да се зато снег само ту топи. Дешавало се да ловачки пси који се увуку под земљу јурећи животиње више никад не појаве, па многи верују да се губе у тунелима који ту постоје – каже мати Евгенија и додаје да се народ овог краја нада да ће неко детаљније истражити тај локалитет и да ће он бити очишћен и доступан јавности.

Манастир је обновљен деведесетих година, на месту где је  направљена дрвена црква пронађена је надгробна плоча за коју се верује да је била на гробу Милошеве мајке.

u

Сама локација гроба међутим није са сигурношћу утврђена.

Приликом једног расчишћавања терена откривен је и скелет на чијој руци је био прстен са симболом рибе.

i

Старост овог прстена још није истражена.

Занимљиво је да су током разчишћавања и крчења нашли на велики број корења дрвећа које је расло у облику крста. Мати Евгенија показала нам је неке од њих.

o

На растанки, мати Евгенија нас је позвала на манастирску славу, празник Св. Роман који се прославља 29. августа.  Ето и вама прилике да на тај дан посетите задужбину српског витеза Милоша Обилића и да се помолите за ослобођење Косова и Метохије за које је и тај јунак дао своју главу.