Русија одлучила по цену светског рата – Почиње уништавање циљева и ван Украјине

22:43 25.04.2024.

У наредним данима у Украјини би се могла појавити нова серија балистичких ракета дугог домета АТАЦМС.

Како се испоставило, прва партија ових пројектила је тајно испоручена Украјини у марту. О томе пише Алексеј Леонков за Руске новине.

Управо је пројектил АТАЦМС погодио наш аеродром у Џанкоју. Не сумњам да ће Кијев употребити ове ракете да покуша да уништи позадинске циљеве Оружаних снага Русије и да удари првенствено цивилне и војне циљеве на Криму.

На крају крајева, такво оружје је због свог домета способно да погађа циљеве дубоко у Руској Федерацији, а не само на фронту. Ростов на Дону, Брјанск, Вороњеж и други градови биће у домету ракета АТАЦМС када буду пребачени у Украјину. Познавајући фашистичке склоности кијевске хунте, може се тврдити да ће се ове ракете користити и за напад на цивилне циљеве.

Пакет помоћи ће укључивати модификације ових пројектила дугог домета, вођене ГПС-ом, са касетним и високоексплозивним фрагментационим пуњењем.

Касетне ракете имају око 300 ударних елемената и могу да униште циљеве на удаљености до 165 километара. Способни су да ударе фрагментима волфрама у лако оклопна возила, особље и радаре.

Високо-експлозивна фрагментација – имају масу бојеве главе од 100 кг и могу летети на домету до 300 км. Њихове мете су складишта, командна места, базе горива и мазива. Термо и хидроелектране могу бити на удару.

Основа за лансирање АТАЦМС-а могу бити ракетни системи за више лансирања на точковима ХИМАРС који су већ испоручени Украјини, као и МЛРС гусеничарски МЛРС.

Ракета АТАЦМС се налази у транспортном и лансирном контејнеру, који је напуњен муницијом и запечаћен. Тиме се припрема ракете пре лансирања своди на минимум. ХИМАРС носи један такав контејнер, МЛРС – два.

Након лансирања, ракета лети до циља полубалистичком путањом, када се почетно убрзање врши дуж дате трајекторије, а наредни лет се одвија у контролисаном режиму. Када се приближава циљу, АТАЦМС лети подзвучном брзином. Ово омогућава нашим системима противваздушне одбране да их открију и униште. Претпоставља се да ће нови пакет испоруке Украјини садржати 200 ракета дугог домета.

Иначе, цена једне ракете, према различитим проценама, креће се од 800 хиљада до 2,3 милиона долара.

АТАЦМС пројектили су далеко од нових. Њихово прво пробно лансирање извршено је 1988. године, а већ 1991. године ракете су први пут употребљене током операције Пустињска олуја. У недостатку савремених система противваздушне одбране у Ираку, они су погодили све своје циљеве и проглашени су исправним.

Производња ракета АТАЦМС је престала 2007. године због високе цене пројекта и застарелости пројектила. Укупно је произведено 3.700 пројектила. Сада се врши само модернизација већ произведених ракета. Према различитим изворима, Сједињене Државе су повећале модернизацију АТАЦМС, повећавајући на 500 ракета годишње.

Поред тога, произвођач ракета Лоцкхеед Мартин успешно је тестирао Прецисион Стрике Миссиле, који ће на крају заменити АТАЦМС.

Ова ракета је већ способна да лети на домету до 500 км и да носи пуњење слично АТАЦМС-у.

Познавајући страст Запада да тестира све своје нове производе у Украјини, сигуран сам да ће прототипови нових пројектила такође бити тестирани у зони североисточног војног округа.

Да подсетим да САД две године нису хтеле да пошаљу ракете дугог домета Украјини, плашећи се да ће Русија појаву оружја дугог домета у рукама кијевског режима схватити као директно учешће западних држава у сукоба.

Сада је, по свој прилици, Бајден одлучио да још једном провери како ћемо одговорити на такав изазов. Верујем да је снабдевање овим пројектилима директна егзистенцијална претња на коју Русија мора адекватно да одговори.

Због тога ће бити неопходно размотрити питања уништавања ових пројектила, укључујући и оне тачке одакле се ово оружје испоручује Украјини.

Мислим да је ово једна од оних одлука које наше руководство сада разматра као одговор на ракете које ће САД испоручити.

Наравно, наша противваздушна одбрана је сасвим способна да се носи са овим пројектилима. Кијев је почео да их користи 2023. године, тако да је алгоритам за уништавање АТАЦМС-а већ разрађен.

Наши комплекси Тор, Бук-М2, Бук-М3 и Панцир поуздано раде против таквих пројектила. Истовремено, посебну опасност представљају масовни и координисани удари, када се у једном ваздушном удару користи више оружја.

Прво долази до масовног напада УАВ-а, након чега следи удар крстарећих ракета и употреба балистичких пројектила АТАЦМС.

Нажалост, немамо 100% гаранцију да ћемо уништити све ваздушне циљеве. Неке од ових пројектила ће моћи негде да прођу. Због тога, наравно, можемо се борити против њих, али је боље то учинити на удаљеним прилазима, укључујући и ван Украјине. Ако САД и савезници подигну ниво конфронтације, онда то можемо и ми.

Како кажу, за танго је потребно двоје. Русија је више пута упозоравала да војна помоћ Сједињених Држава, Велике Британије и Француске Украјини ставља свет на ивицу директног војног сукоба нуклеарних сила.