Подешавања / Settings

Мој посао је да обезбедим енергетску сигурност земље, рекао је премијер Србије, и указао да друге државе, за разлику од Србије, располажу алтернативним изворима гаса, те да у том светлу треба гледати његову недавну изјаву да би амерички гас могао бити алтернатива.

Овакав развој догађаја је драматично променио енергетску будућност Бугарске. Албанија и Италија ће моћи увозити руски гас с грчке границе, а Бугарска до сада није положила нити једну једину цев за нови гасовод и хитно јој треба решење за новонастали проблем.

На грчко-турску границу стизаће ће 47 милиона кубних метара гаса, а Турска ће добити остатак, као други највећи купац руског гаса, после Немачке.

Да је неки од гасовода био изграђен 90-тих година, ситуација на Балкану изгледала би сасвим другачије него данас.

„Када будемо превазишли те зидове, трудићемо се да бранимо своје националне интересе, али и заједничке економске интересе и интересе велике Европе“, закључио је амбасадор Чепурин.

У понедељак, 2. марта, 2015. године у Београду у згради „Београдске пословне школе“ (Краљице Марије, 73), одржаће се међународна економска конференција „Руски енергетски пројекти на Балкану после „Јужног тока“.

Мађарски премијер се осврнуо и на мађарско-турска економска постигнућа, међу којима је отварање филијале Ексимбанке у Истанбулу, као и на рекордан мађарски извоз у Турску, који је прошле године достигао вредност од две милијарде долара.

Русија обезбеђује око 30 одсто потреба Европе за гасом, а 55 одсто ове количине транспортује се кроз Украјину, преко које се снабдева и Србија.

Као што је Русија настојала да геополитички заобиђе нестабилни санитарни кордон (израз британског геополитичара Хелфорда Макиндера, пред крај Првог светског рата, којим је описао стварање држава од Балтика до Јадрана и Егеја као начина спречавања директног контакта Русије и Немачке), тако су и евроатлантске силе одговориле активним спречавањем потпуног заобилажења „своје зоне интереса“.

Београдски дневник „Блиц“ у издању од 9. фебруара пише о „драматичном заокрету у енергетској политици“ Србије како би се направио „отклон од Русије“, а Србија окренула према САД. У овом тексту новинар „Блица“ као могући правац достављања америчког течног природног гаса (ТПГ) у Србију помиње непостојећи „Трансатлантски гасовод“.

У случају реализације „Турског тока“, као и у случају изградње Каспијско-Јадранског цевовода (КЈЦ) Турска ће добити контролу над испоруком гаса земљама у региону, а то значи и додатну полугу за вршење притиска на његове земље. Турци су вешти трговци и никад неће пропустити ни најмању могућност да искористе ову полугу за обезбеђење својих интереса на Балкану.

Округли сто под називом „Правно-политички аспекти кризе у Украјини” одржан је у Београду, у организацији „Струковног удружења правника Номоканон”. Скуп је отворио амбасадор Руске Федерације у Београду, ЊЕ Александар Васиљевич Чепурин.

Званична Анкара се више боји својих секулариста, њихових присталица у војсци него што жели да буде блиска Бриселу.

Бугарска је спремна да на својој територији гради центар за дистрибуцију гаса на европском нивоу, изјавио је премијер Бојко Борисов.

Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев. Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског […]

Како преноси RT позивајући се на ИноТВ, амерички аналитичар Рик Стагенборг, на познатом америчком порталу opednews.com изнео тврдње да ако споразум о транзиту гаса између Москве и Турске – кључног члана НАТО – буде заживео, могао би да угрози савез САД, Велике Британије и континенталне Европе.

Вучић је поновио да је одустајање од „Јужног тока“ лоша вест за Србију која ће угрозити њену енергетску безбедност, али је навео да наши стручњаци анализирају све уговоре како бисмо видели шта нам је чинити у наредном периоду.

Очигледно је да Софију контролишу САД, иако је постојао јак притисак бугарских привредника на владу да започне изградњу Јужног тока – наводи извор „Србин инфо“.

Србија је до сада важила за државу која лако може да превагне и на руску и на европску страну. Да ли се то променило одустајањем од „Јужног тока”?

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.