Данке Илић и даље нема, а убице су и даље на „радним“ местима (ВИДЕО)

19:05 07.05.2024.

Пуковник ЈНА, Мирко Ђурић, ми је једном рекао: „Не знаш ти како Србин бије. Признаћеш и да ти је отац мајка, а мајка отац“. Односило се на то како су чувари затвора/логора на Бањици, српски, до смрти пребијали затворенике, да изнуде признање. А Швабе су уживале. Наставило се на Голом отоку и при осталим установама за „давање исказа“. Како онда, тако и данас.

КРИК и слободни медији пренели су оно што смо сви претпоставили – иследници су у притворској јединици до смрти пребијали Далибора Драгијевића. Попут гестаповаца тражили су признање које нису добили. Пре тога су вероватно на исти начин извукли брзинско „признање“ од осумњичених Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића, што је целу истрагу по свему судећи одвело на слепи колосек. Намерно? Надлежно тужилаштво ћути, Сектор унутрашње контроле МУП-а РС се не оглашава, министар полиције није био смењен, шеф УКП је још увек у служби, а осумњичени и даље нису окривљени јер личи да за оптужницу нема довољно доказа. Барем их нема док их некако не напабирче, јер другачије се из овога неће извући. Покрили су Косовом, Сребреницом, изборима.

Иследници убице и даље су на слободи као да се ништа није десило; по слову закона невини Далибор је заварен у метални сандук, па забетониран у цементни гроб; двојица осумњичених су под батинама бунцали, а држава све гура под дебели тепих, јер се нашла у дубоким говнима.

А Данке Илић и даље нема! Родитељи ћуте! Више ни слова о случају!

Освануо је видео снимак детета које неодољиво подсећа на Данку Илић, у Аустрији. Али, брже-боље истрага је прекинута. А прошле године, на сајту међународне посредничке агенције за „усвајање“ деце, „Света Мери“, оглашено је „дете на чекању“, „Карина“, за извоз, пардон „усвајање“ у Америку. Гле чуда и то дете неодољиво подсећа на Данку Илић. Одмах испод и дечак, „Самсон“. Све сама изворна српска имена …. онако, баш за извоз, пардон „усвајање“!

Међународне трговце српском децом српски иследници у притворским јединицама не пребијају до смрти. Напротив, трговци српском децом имају потписане уговоре са установом за небригу о породици и небригу о демографији. Томислав Николић је потписао релевантан „Указ“, па у замену нерелевантно злоупотребљава нашу имовину. Ту је и свемогућа америчка амбасада.

Где је званичан податак колико је деце од 2012. извезено, пардон, усвојено ван Србије? Где је званичан податак шта је данас са том децом? Где је званичан податак колико деце са посебним потребама је, „усвојено“ ван Србије? Зашто Србија ћути на шведски филм о трговини српском децом?

Грађани Србије, зар сте већ заборавили? Где је Данка Илић!? Важнији вам Курта и Мурта?

Да ли ћете и даље ћутати док нам не „нестане“ и последње дете? Гледаћете и даље како убијају људе у болницама, притворским јединицама, затворима, наплатним рампама, школама, Младеновцима, хеликоптерима, панонским каналима, оклопним транспортерима, улазима, на пешачким прелазима, у Дунаву, Фрушкој Гори, на трамвајским шинама, у Косовској Митровици?

Председник покрета „Моба“, Давор Калајжић