Подешавања / Settings

Председник Србије Томислав Николић је изјавио да планира да се састане са руским председником Владимиром Путином до краја године и разговара о енергетици.

Немачки бизнис је одлучио да подржи пројекат „Северни ток-2“. Берлин је потпуно сигуран да руски гас треба да иде кроз Немачку, а не преко Украјине. То је оно за шта се борила госпођа Меркел. Она је на време схватила да ће добра згода трајати само док је у Турској политичка криза.

МОСКВА – Заменик премијера РФ, Аркадиј Дворкович и заменик председника Европске комисије за енергетику, Марош Шефчович, разматрали су питање доставе гаса у Украјину, а том приликом ЕК је саопштила да неће дати финансијске гаранције Кијеву.

Посебну пажњу у емисији су изазвале анализе судара интереса великих сила на Балкану, око пројекта Јужни и сада Турски ток, што је све повезано са нестабилношћу у Грчкој, кризи владе у Македонији, новој Орбановој политици у Мађарској, покушају да се Црна Гора мимо референдума увуче у НАТО.

Европска комисија предлаже балканским земљама два нова извора гаса. То је азербејџански гас који би стизао гасоводом ТАР (Trans Adriatic Pipeline) чија је изградња већ почела, и течни гас из TNG-терминала у Хрватској, чија се изградња предвиђа.

Русија има обиље природних ресурса, али се бори да диверсификује своју економију, нарочито извоз сировина и енергената, док Кина има јаку продуктивност у различитим секторима, али се ослања на увоз минерала, сировина и енергената.

Руски шеф за гас објаснио је Дачићу нове планове Европе о изградњи “Источног прстена” који ће решити одмах два циља: обезбедити себи гас, а неразвијене пригњечити ногом.

Европска унија покушава да договори гасовод са Русима без земаља кандидата. Хтели трасу преко Бугарске, Румуније и Мађарске. Ово није само економска, већ и политичка порука.

Циљ је управо да се сагледа како помоћи и кандидатима за чланство у ЕУ да преброде крајње озбиљне изазове због најава обуставе испорука руског гаса 2019, објаснила је Ана Итконен.

Разуме се, Русија не одустаје од сарадње са Србијом по питањима енергетике. Доказ томе је и радни сусрет Алексеја Милера са шефом српске владе Александром Вучићем који је одржан у Београду 28. маја.

Према његовим речима, реализација пројекта омогућиће отварање око 20.000 нових радних места у Грчкој, што ће утицати, не само на економски развој земље, него и целог региона, пренео је Тас.

Разочаравајућа вест за Русију, вест у којој је интересантна само једна ствар – у „гасном рату“ против Русије појавио се први изданик. Према добијеним информацијама, Србија је одлучила да се придружи антируском демаршу.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Кирби не очекује последице по Србију због одлуке да се окрене снабдевању америчким гасом из Азербејџана.

У интервјуу за америчку агенцију АП, који је дао током посете Тирани, Вучић је навео да је Србија по питању енергетске безбедности, спремна да користи гас из више извора, што је, како је рекао, „веома важно за наше америчке пријатеље, такође“, преноси Бета.

Нови гасовод Источни лук кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску могао би да почне да се гради 2018, произилази из договора ових земаља потписаног у Риги.

Турски ток“ ће служити као алтернатива гасоводу „Јужни ток“, од чије је изградње Русија одустала у децембру 2014. године, док ће највећи део новог гасовода пролазити испод Црног мора.

После шест недеља преговарања, „Гаспром“ и „Ботас“ објавили да су у ћорсокаку. На захлађење односа Анкаре и Москве утицао Путинов говор у Јеревану.

Директор Газпрома Алексеј Милер најавио је да ће Русија Грчкој гарантовати 47 милијарди кубних метара гаса годишње преко Турског тока, који би затим надаље одлазио за снабдевање европског тржишта.

Министар Панагиотис Лафазанис је по повратку из Русије рекао да „ако неки људи верују да се Грчка треба понашати као нечији протекторат, нека не улазе у политику, јер у политици треба служити националним интересима и интересима грчког народа“.

Но, за САД и ЕУ, ни ова „победа“ очигледно није довољна, и њихов притисак на Русију се наставља. Током посете Анкари, 17.3.2015, европски комесар за енергетику Марош Шефчович изјавио је да „било каква одлука о градњи гасовода за транспорт руског гаса преко Турске мора бити донета у консултацијама са ЕУ и не сме кршити постојеће законске обавезе“, а уз то „изразио забринутост због потенцијалног укидања постојећих рута преко Украјине, у корист предложеног гасовода Турски ток“.