Рад на пројекту гасовода који иде дном Црног мора и заобилази територију Украјине започет је у јуну 2007, врло брзо после завршетка у то време последњег по реду „рата због гаса“ који је започео Кијев.

Заједно са „Северним током“ који је постављан по дну Балтичког мора, „Јужни ток“ је требало да из шеме испорука руског гаса Европи искључи систем за његов транспорт из политички нестабилне Украјине. Тако је јужна маршрута требало да обезбеди гас за Бугарску, Србију, Мађарску, Хрватску, Словачку, Словенију, Аустрију, Грчку и Италију. Укупна вредност гасовода који би имао годишњи капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса процењује се на 16 милијарди долара.

Мада је било планирано да грађевински радови на изградњи „Јужног тока“ почну 2013.године, „Газпром“ је исправио динамику припрема за почетак изградње, и 7.децембра 2012. радови на постављању гасовода су у присуству руског председника започели. Требало је да у децембру 2014. почну радови на поморском делу гасовода, због чега је у бугарску луку Варна достављен део цеви за прву грану.

Међутим, „Јужни ток“ је наишао на жесток отпор САД-а. Још у јулу 2009. Бугарска је објавила да се повлачи из пројекта због свог учествовања у изградњи гасовода „Набуко“ за који лобира Вашингтон и који треба да споји налазишта гаса у Азербајџану и иранском Јужном Парсу са Европом. Међутим, до краја 2010.године Софија се вратила у пројекат, али је већ у јануару 2011. тадашњи европски комесар за енергетику Гинтер Етингер позвао европске државе да одговоре Русију од изградње гасовода, у корист украјинског система за транспортовање гаса.

У априлу 2014. под притиском САД Европска комисија је донела резолуцију против градње „Јужног тока“, а почетком јуна, после састанка са америчким конгресменима, премијер Бугарске Пламен Орешарски је објавио да привремено обуставља радове на изградњи гасовода по територији Бугарске „док се не отклоне примедбе Европске комисије“. У септембру је одлука европских парламентараца, који су у фотељама Европске комисије завршавали своје мандате, позвала учеснице пројекта да сасвим одустану од изградње „Јужног тока“, без обзира на чињеницу да су за радове на постављању његових сувоземних деоница већ уложена значајна средства.

***

Бугари ће тек процењивати штету коју су њиховој земљи нанеле сопствене власти тиме што су се сложиле да раде под притиском Вашингтона и Брисела, а на штету националним интересима. Јер када гасовод буде завршен у потпуности Бугарска је могла да за транзит гаса годишње добија 2,5 милијарди евра, у складу са споразумом, потписаним на Десетом међународном инвестиционом форуму у Сочију.

Сада је Русија уместо изградње гасовода кроз Бугарску закључила споразум са Турском о проширењу гасовода „Плави ток“ који је већ постављен по дну Црног мора. Његов капацитет ће се повећати до већ поменутих 63 милијарде кубних метара. А први корак ће представљати модернизација станица за препумпавање гаса које се налазе дуж постојеће гране, што ће омогућити да се 26 -30 милијарди кубних метара гаса који се испоручују Турској повећа за још 3 милијарде кубних метара. Од те количине Турска ће трошити 16 милијарди, а преостала количина ће се транспортовати Европи.

Међу земљама по чијој територији је требало да пролази „Јужни ток“ највеће губитке ће претрпети Бугарска, али ће их имати и Србија и Мађарска које су се већ укључиле у изградњу сувоземних деоница гасовода по њиховим територијама. Ипак, што се тиче те две земље, ствар се може поправити јер је у плану изградња гасног хаба у делу Турске који се граничи са Грчком. Одатле гас може да промени своју трасу и да изађе на већ саграђене деонице „јужног тока“ у Србији, и даље да настави своје путовање по утврђеној маршрути. При том маршрута деонице Грчка – Италија остаје практично цела.

* * *

Руско-турски споразум од 1.децембра 2014. мења однос снага у Европи и на Блиском Истоку.

Проширење Плавог тока ће одмах потпуно онемогућити радове на истовремено два гасоводна пројекта на којима инсистирају Вашингтон и Брисел. То су „Набуко“ који је затворен још 2013.године, али о коме се још увек дискутује, и Трансанадолијски гасовод (ТАНАП). Истовремено, стара тежња Европљана да користе азербајџански гас може у потпуности да се оствари захваљујући повећању капацитета Плавог тока. Шта више, ирански гас из провинције Јужни Парс, за чију продају Европљанима Техеран има своје планове, такође могу да се стопе са руско-турским гасним током. А када се у рад пусти налазиште гаса „Левиатан“, који је пронађен код израелске обале, није искључено да наведеном маршрутом потече и израелски гас.

У вези са документима који чине резултат посете В.Путина Турској треба да се скрене пажња на још једну околност – преговори између Москве и Техерана о испорукама Ирану прехрамбених производа и роба за широку потрошњу, без обзира на санкције САД.

Пошто је одустала од пројекта „Јужни ток“ Русија је сачувала планиране капацитете за испоруку гаса Јужној Европи и стекла низ других стратешких предности, конкретно: установила је односе чврстог партнерства са једном врло крупном регионалном државом, каква је Турска; искључила је утицај САД на шеме могућих испорука Европи иранског и азербајџанског гаса; демонстрирала је штету од прихватања антируских санкција код јужноевропских држава које су остале без гарантованих испорука руског гаса због проамеричке позиције Брисела и Софије; разоткрила је рушилачки карактер Трећег енергетског пакета ЕУ који не само да ограничава економски суверенитет земаља-чланица Европске уније, већ у себи садржи и покушај купца (тј. ЕУ) да продавцу (Русији) диктира под којим условима ће продавац да продаје свој гас.

* * *

У документима које су потписали председници Русије и Турске планирана је изградња гасног хаба на турско-грчкој граници, од кога ће водити гране „Јужног тока“ у земље Европе. Истовремено, појављивање на територији Турске највећег центра за расподелу гаса може да доведе до закључка да постоји потреба за изградњом још једног истог таквог, али улазног хаба, у који ће се сливати гас из Русије, Азербајџана и Ирана, како би постојала сигурност да ће испорука гаса бити обезбеђена на дугорочан период.

(Фонд стратешке културе – Александар Донецкиј)

Ознаке: Александар Донецкиј, блиски исток, ЕУ, Русија, руски гас, Турска.