Прочитај ми чланак
Свако ко има децу зна како стоје ствари када су кућни послови у питању. Прво иде борба, онда преговори и на крају претња. Тек када се припрети да дете неће моћи да оде код другара, да користи компјутер или да неће добити оно што му је обећано, оно се смилује и устане да баци смеће, распреми сто или, авај, опере посуђе.
Међутим, нови породични закон, донет у Хратској, децу обавезује да обављају кућне послове у складу са својим годинама и могућностима.
Деца морају да помажу у кући и имају своје обавезе, рекао и закон
Нови хрватски Породични закон, који на снагу ступа 1. септембра, садржи члан који дефинише дужности деце. У њему пише: дете је дужно да поштује своје родитеље и помагаже им у обављању послова у породичној заједници у складу са својим узрастом и зрелошћу.
Дакле деца, која неће да крше закон, дужна су да поспреме играчке, распреме кревет, сколне тањир после јела, или када порасту, износе смеће, косе травњак, оперу посуђе или усисају стан. Такође, дужни су да буду обзирни према браћи и сестрама.
„Нека стоји у закону. Да се можемо на њега позвати“, кроз смех каже једна Хрватица, мама троје деце и додаје:
„Истина је заправо да су ми деца добра. Добри су у школи, одликаши, и на крају увек ураде шта треба. Само треба бити упоран“.
Хрватска није јединствена по законском регулисању дечјих породичних обавеза. Слично законско решење предложено је и у Шпанији, с тим што су Шпанци били још прецизнији. Прописали су да су деца, уз обављање примерених кућаних послова, дужна и да раде домаћи задата, поштују школска правила и марљиво уче. Као и у Хрватској, не постоје казне за оне који се не придржавају закона, па је јасно да се спровођење законских правила не може контролисати. То могу само родитељи.
„Таква одредба је изузетно корисна и за децу и за родитеље. Овде се ради о темељном начелу поштовања родитеља и помагања у делу који је деци примерен“, каже психотерапеут Јелена Врсаљко.
Она додаје да уношењем таквих одредби у закон друштво шаље поруку о важности тог начела. Деца од најранијег узраста уче да имају обвезе и одговорности, а родитељима – који су све склонији превише попустљивом васпитању – олакшава да прихвате оправданост правила да деци треба постављати границе и давати обавезе.
(Вести он лајн, Јутарњи лист)
