Прочитај ми чланакПрофесор Правног факултета у Северној Митровици Дејан Мировић изјавио је данас да за катастрофалне резултате у спољњој политици искључиву одговорност сноси председник Србије Александар Вучић.
Мировић је агенцији Бета казао да ће Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација о Сребреници „вероватно“ постати део Поглавља 35 у преговорима између Србије и Европске уније (ЕУ).
„То ће бити изведено на сличан начин као и с Француско-немачким планом, одлукама Савета министара ЕУ и Савета ЕУ. Искључиву одговорност за овакве катастрофалне резултате у спољној политици има Александар Вучић. Он је као и у случају Француско-немачког плана самовољно, дилетантски и неуставно, водио дипломатију поводом Резолуције о Сребреници“, казао је професор и навео да према члановима 122 и 123 Устава Србије спољну политику води Влада, а не председник Републике.
Нагласио је да током вишедневних и „скупих“ боравака у Њујорку у априлу и мају, Вучић није имао преговарачку платформу „јер њу никада није усвојила Народна скупштина или Влада“.
„Вучић је свој дипломатски неуспех поводом усвајања Резолуције о Сребреници покушао да прикрије пропагандним техникама или бизарним и неприкладним понашањем у УН-у недостојним за шефа државе, као и фолклорним националним манифестацијама и покличима у стилу карикатуралног српског света уз махање заставама. Он покушава да пребаци одговорност на Владу Црне Горе због њеног гласања за Резолуцију о Сребреници и минимализовањем њене намере да осуди геноцид у Јасеновцу, иако је Скупштина Србије то одбила да уради 2021. године“, рекао је Мировић.
Он је као један од узрока за усвајање Резолуције о Сребреници навео некохерентну политику Александра Вучића према Немачкој.
„Вучић се годинама удворички дивио Меркеловој (Ангела), а затим је након неправилности на изборима у Београду почео отворено да вређа, заједно са својим медијима, министарку Бербок (Аналена) и читаву немачку спољну политику“, рекао је Мировић.
Према његовим речима, Резолуција ГС УН из маја 2024. под називом „Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници“ је у правном смислу веома слична Резолуцији ГС УН из јула 2010 године, у којој се “ЕУ поздравља као посредник“ у преговорима између Београда и Приштине.
„Обе резолуције су формално необавезујуће. Међутим, Резолуција из 2010. је била правни основ за закључивање седам споразума између Београда и Приштине у периоду 2011-2012. године, као и Бриселског споразума и пратећих споразума у периоду 2013-2017. Овим споразумима је разграђена српска државност на северу Косова и Метохије, а Срби су подведени под централну власт сецесиониста из Приштине“, навео је.
Мировић истиче да се сличне негативне последице могу очекивати и по државност Републике Српске, уз ојачавање положаја Високог представника Кристијана Шмита.
