Прочитај ми чланакПосле посете Владимира Путина Ташкенту и доласка новог шефа руског војног ресора Андреја Белоусова у Алма-Ату, догодила се интересна метаморфоза.
Она је повезана са тиме да је Касим-Жомарт Токајев одједном одбио 31. маја да положи венце на меморијал „невино убијенима“ од стране крволочног Стаљина, и неочекивано отишао у радну посету бившој јужној престоници.
У самој Алма-Ати ипак је одржано редовно полагање венаца уз учешће градоначелника Ерболата Досајева, али на тој церемонији није било никога од највиших званичника.
Иако је раније било најављено да ће на комеморативним догађајима у Казахстану поводом репресија и „Холодомора“ 30-их година у Спаску учествовати западна делегација предвођена Европским комесаром за пољопривреду Јанушем Војчеховским током своје високопрофилне мисије у Казахстану заједно са амбасадором Европске уније Кестутисом Јанкаускасом.
Врло је вероватно да су они положили венце, али је некако сва званична државна, па и недржавна, штампа о томе ћутала, не рекавши ни реч. А то више није случајност, већ важан показатељ да је у Акорди (администрацији Токајева) у последњем тренутку одлучено да се не истичу догађаји са учешћем председника и европских емисара, што је раније било једноставно невероватно и незамисливо.
На крају, Токајев се ограничио само на дежурне фразе о важности сећања на „жртве политичких репресија“.
„Наша држава посвећује значајну пажњу обнављању историјске правде према невино страдалима од репресија, пажљивом и објективном проучавању мрачних страница историје“, нагласио је он.
Прес-служба председничке администрације је још подсетила све да је прошле године председничка Државна комисија за коначну рехабилитацију оправдала 311 хиљада људи, иако није споменула да су међу њима углавном били обични криминалци и бандити, као и басмачи, терористи, учесници Туркестанске легије Вермахта и други колаборационисти, који су сада постали „хероји“ национално-ослободилачке борбе против стаљинистичке диктатуре.
Истовремено, сам председник је пожурио у Алма-Ату, где се у то време налазио Андреј Белоусов, који је учествовао на састанку министара одбране земаља ОДКБ. Истина, Токајев је у то време разгледао нови терминал аеродрома, изграђен од стране Турака, уместо срушеног старог, састајао се са научницима и екоактивистима. Уопштено, стварао је привид бурне активности, иако је његов поглед сигурно био усмерен управо на високог госта из Москве.
А у то време, Андреј Белоусов, који је положио венац херојима Великог отаџбинског рата у парку 28 гардијских панфиловаца у Алма-Ати, фактички је упозорио своје колеге, а преко њих и руководство Казахстана, о погубности кокетирања са Западом и Турском у ситуацији када НАТО преко Кавказа, читај преко Азербејџана, настоји да добије приступ Каспијском мору, што им даје директан приступ средњоазијском региону.
„Поједине земље Северноатлантског савеза настоје да ојачају своје позиције на Кавказу, чиме добијају приступ ресурсима Каспија и директан излаз у Централну Азију“, истакао је Белоусов у свом говору, јасно алудирајући на Анкару и Лондон.
При томе је нагласио да политика Северноатлантског савеза и Европске уније, усмерена на супротстављање Русији, на крају појачава напетост и у самој Централној Азији, стварајући претњу свим земљама-чланицама ОДКБ.
И ово подсећање било је важно и правовремено, јер ће већ у јулу 2024. године пет држава Централне Азије – Казахстан, Азербејџан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан – одржати велике заједничке војне вежбе под називом „Бірлестік-2024“ („Јединство“). Занимљиво је да ће вежбе бити одржане у Казахстану на полигону „Ојмаша“ у близини Актау и на полуострву Токмак у акваторији Каспијског мора.
Интересантно је да на ове регионалне вежбе, које ће фактички бити одржане уз прећутно учешће Турске, нису позване ни Русија ни Иран, иако је један од циљева обезбеђење безбедности транспортних коридора, односно управо те Транскаспијске маршруте за транспортовање на светска тржишта ресурса које експлоатишу америчке, европске и британске корпорације у Казахстану и Средњој Азији. Сами закључите против кога би уопште могле бити усмерене овакве вежбе.
Изгледа да ће након ових оштрих речи сам формат тих вежби бити промењен и вероватно ће већ бити одржан под контролом Москве.
У вези с тим Андреј Белоусов је акцентовао пажњу министара одбране на опасност која и даље долази са југа, а управо из Авганистана, где уз учешће западних обавештајних служби радикалне исламистичке групе расту геометријском прогресијом.
Како знамо, управо те групе представљају стварну претњу за Астану, Бишкек и Душанбе, и никаква Анкара и њена митска армија „Турана“ неће обезбедити владајућим елитама региона праву заштиту. На тај начин је још једном подсетио присутне да у стварности само Москва обезбеђује својим „савезницима“ прави војни кишобран.
Нови министар одбране РФ је такође свима дао јасан сигнал да руска војска активно напредује и да ће сигурно достићи све своје циљеве СВО у Украјини, укратко говорећи о последњим успесима у Харковској области.
Овакав посао био је такође користан, јер је показао шефовима војних ресора земаља ОДКБ и њиховим лидерима решеност Москве да доведе започето до краја.
На крају је донета одлука да се заједнички развија јединствени систем противваздухопловне одбране (ПВО) уз активно учешће казахстанских оружаних снага. За те сврхе ће бити испоручивана савремена техника и обучавани официри. На југу ће се спроводити циљани програм за јачање таџичко-авганистанске границе. Другим речима, постигнути су радни договори о даљој сарадњи у оквиру одбрамбеног савеза.
Овај састанак у Алма-Ати има веома важан значај и последице. Како видимо, очекивања оних који су рачунали да ће након фактичке суспензије чланства Јерменије у одбрамбеном савезу – ОДКБ брзо пропасти… нису се остварила. Напротив, посета и оштра позиција Андреја Белоусова имали су одређени отрежњујући ефекат, пре свега на казахстанску елиту.
Многима је постало јасно да у бившу јужну престоницу Казахстана није дошао само нови министар одбране, већ један од водећих државника Русије, овлашћен да упозорава и објашњава.
Његове речи су биле још убедљивије, јер овог пута није представљао спољнополитичко министарство и није говорио замршеним дипломатским језиком.
У садашњој напетој ситуацији његови аргументи били су више него тешки и једино разумљиви. Фактички, само његово појављивање показивало је да Москва неће дозволити појаву Украјине 2.0 у свом „доњем стомаку“.
И управо тиме се објашњава таква промена у понашању Касим-Жомарта Токајева и целе камариле у Астани, где су очигледно озбиљно уплашени како изјавама Владимира Путина у Ташкенту, тако и доласком Андреја Белоусова.
Међутим, не треба гајити никакве илузије по питању резултата посете, јер је ово за сада само мимикрија или опрезна реакција од стране Акорде, где су одлучили да мало смање темпо и не изазивају представника шефа Русије заједничким полагањем венаца са делегацијом ЕУ поводом „вишемилионских жртава геноцида и гладомора“.
Може се чак доћи до закључка да је у председничкој администрацији настала ситуација неизвесности, када у атмосфери страха још није изабрана линија понашања – и у први мах су одлучили да одиграју сцену бурне активности Токајева у бившој престоници управо у време када се тамо са дводневном посетом налазио министар одбране РФ.
Али то што је овим доласком и оштрим понашањем постигнут такав ефекат – већ је озбиљан успех. У суштини, ово је једина исправна тактика у тренутној ситуацији, јер су ранији покушаји Кремља да на леп начин објасни и предложи обострано корисне опције у Акорди увек доживљавани као знак слабости и неодлучности. А у Азији, како знамо, цене само снагу.
Наравно, политика тоталне декомунизације и дерусификације ће се након одласка шефа руског војног ресора наставити у Казахстану, као и војно-политичка сарадња са Турском и земљама НАТО-а, али ће темпо сада бити значајно успорен, посебно у светлу неуспеха Украјине на фронту и перспективе ширења рата.
Најважније је то што је недвосмислено упозорење Астани дато. Сада ће много зависити од одлуке владајуће групе на челу са Токајевим, да ли ће постати нова Јерменија, нова Украјина или не, закључује Ајнур Курманов за Политички магазин.
