„Нешенел интерест“: Време америчких носача авиона је прошло

17:10 10.06.2024.

САД се морају фокусирати на развој подморница као главног средства за пројекцију моћи и евентуалну интервенцију на Тајвану

Ослањање Ратне морнарице САД на носаче авиона је застарела идеја, која није примењива у савременим условима где постоји присуство модерних система за забрану приступа, боље познатих по акрониму А2/АД (anti-access/area denial), које су развили Кина, Русија, Иран и Северна Кореја, пише „Нешенел интерест“.

Под поменутом скраћеницом подразумева се читава одбрамбена мрежа система састављена од противбродских, крстарећих и балистичких ракета, борбених авиона, система за електронско ратовање, мина, обалске артиљерије, приобалних бродова и подморница.

Како наводи амерички лист, америчка морнарица је у прошлости била задовољна својим носачима авиона, које је посматрала као „драгуље своје флоте“ и „лек за све“ у надметању са другим силама.

Међутим, управо због развоја А2/АД система, ситуација је данас знатно другачија, што доводи до потребе за развојем нове стратегије која би се применила у случају неког већег сукоба. Стога се америчка војска мора фокусирати на развој средстава за превазилажење претње коју за њена пловила представљају ови системи.

У случају да дође до рата између САД и Кине, који би могао избити око Тајвана, Пекинг би у потпуности био свестан капацитета америчке војске, наводи „Нешенел интерест“.

Због тога би се кинеске снаге брзо кретале и настојале да зауставе сваки покушај Вашингтона да распореди своја средства за пројекцију моћи – укључујући и носаче авиона. Уколико би кинеска војска била успешна у спречавању америчких носача да уплове у Тајвански мореуз, то би био кључан потез на почетку сукоба.

Проблем америчке индустрије и питање подморница

Према оцени америчког листа, за САД би било идеално када би се процене Пентагона да ће до сукоба са Кином доћи после 2027. године, јер би на тај начин америчка војна индустрија која је „празна љуска“ некадашњег „арсенала демократије“, имала бар мало времена да се опорави и покуша да опреми снаге за велики рат који може избити око Тајвана.

Са друге стране, наводи се да су војноиндустријски комплекси америчких ривала попут Кине, Русије, па чак и Северне Кореје у пуном замаху када је у питању производња наоружања и војне опреме.

Зато се закључује да што дужи период буде прошао до избијања сукоба, то ће више времена америчка одбрамбена индустрија имати да се припреми.

Међутим, уколико конфликт избије нпр. следеће године, ситуација по САД неће бити идеална, јер би у том случају Вашингтон, као што је и раније чинио, морао да се укључи у рат са „поквареном“ војском коју има, а не са робусном каква јој је потребна и какву жели.

Да би се то постигло, САД се морају фокусирати на развој подморница као главног средства за пројекцију моћи и евентуалну интервенцију на Тајвану, бар док се не онеспособе кинески А2/АД системи.

Према писању америчког листа, већину подморница класа „лос анђелес“, „вирџинија“ и „сиволф“ одмах треба разместити из матичних лука и распоредити у зону одговорности Индопацифичке команде војске САД, док се криза (у којој се налазимо) не смири.

У случају да до сукоба дође, морнарица би са својим подморницама, уз марински корпус и армију са својим наоружањем великог домета, у идеалној ситуацији хиперсоничним, била први актер у сукобу са кинеским снагама.

Има ли решења за кинеске А2/АД системе?

Према писању америчког листа, Оружане снаге САД би морале да изврше брз и интензиван напад на кинеске системе у случају да дође до кинеске инвазије на Тајван.

Са друге стране, уколико би кинеским снагама остало бар мало времена да реагују, то би довело до разорних удара по сателитским констелацијама америчке војске и сајбер напада опасних по Тајван и његове савезнике – конкретно САД, услед чега би дошло до забуне и онеспособљавања одговора америчке војске.

Такође, било каква помисао на размештање носача авиона у том региону ради спречавања инвазије, се мора одбацити. Све док А2/АД системи не буду онеспособљени, ниједно средство за пројекцију моћи не треба доводити у опасност, јер би у том случају они били обавеза, а не предност за америчке снаге, оцењује „Нешенел интерест“.

Због свега наведеног, америчка морнарица мора повећати значај подморница и престати са ослањањем на носаче авиона, упркос „културолошкој љубави према равној палуби и опсесији Вашингтона великим, лепим системима наоружања које свет може да види“.