Прочитај ми чланакНедавно је Владимир Путин изјавио како су санкције против Русије облик “скривеног протекционизма”, а неколико кључних догађаја протеклих недеља му дају за право.
Међутим, није у питању само Русија, него је категорички императив очувати америчку глобалну хегемонију, што се данашњим условима може покушати постићи само на један начин. Но, да појаснимо о чему је ријеч.
„Развој догађаја последњих недеља уклања маглу која је скривала циљеве спољне политике владајуће класе седињених Држава. Низ наизглед неповезаних чињеница су расвијетлили циљеве креатора америчке политике и улазак у раздобље интензивирања међународног супарништва. Још више је постало јасно да је председник Трамп сада ускладео спољну политику с једногласним жељама владајуће елите и његово дистанцирање од те линије је сада у основи доведено под контролу”, рекао је Путин.
Дуго потицани модел који је служио америчким империјалистичким интересима и осигуравао заштиту америчким савезницима, али и приступ изворима енергије у Хладном рату, сада је у потрази за новим приликама. Данас су амерички интереси потрага за новим тржиштима у глобалној економији, конкурисати другим енергетским дивовима и стварање повољних политичких и економских услова за америчке извознике.
Нафта, гас и енергија су даље у средишту империјалистичке економије, али су се улоге драматично промијениле, што ће имати несагледиве последице по светску сигурност. Кључно је осигурати доминацију или барем хаос у енергентима богатим подручјима, а то су у првом реду Русија и њене пограничне земље, шири Блиски исток и Венецуела са својим огромним нафтним резервама.
То је свима који прате геополитику требало бити јасно у тренутку када су СAД престале бити увозник енергената и када су досегле тачку да су у стању произвести нафте колико је земљи потребно, а гаса у мери да могу постати трећи извозници на свету, што Трамп жели постићи до 2020. године.
Дакле, по питању нафте је СAД ближе аутономији и од потрошача постају произвођач. Но, истовремено треба зарадити удео на тржишту нафте, што значи да СAД морају вршити велики утицај у свијету и водити стратешке политике које ће слабити или интензивирати односе с другим великим произвођачима нафте, као што су Саудијска Aрабија и Русија.
Како је Саудијска Aрабија краљевство које је настало вољом Вашингтона и Лондона, који су бедуинском племенском поглавару у пијеску исцртали границе нове државе и дали му је на “поклон”, интензивирање непријатељства се морало окренути према Русији, Ирану и бизарној изолацији Катара, што уз повећану агресивност у бројним ратовима за дестабилизацију Блиског истока наглашавају еволуцију спољне политике у настајању, која мора осигурати нових тржишта енергената.
Јачање америчке војне присутности у жариштима попут Сирије, Ирака и Aфганистана обећава даљњу нестабилност извора енергената и рута протока угљенводоника.
Продаја великих залиха војне опреме осигурава интензивирање и наставак саудијских удара на Јемен, а свему томе треба додати “институционално свргавање” крунског принца Саудијске Aрабије Мухамеда бин Најефа и постављање на његово место министра одбране и врло агресивног принца и сина краља Салмана, Мухамеда бин Салмана (31). Његовим скорим доласком на власт, СAД и даље могу рачунати на дугорочну помоћ Ријада, чак и по цијену штете за саудијску популацију, која је прешла неверојатну бројку од 30 милиона људи.
Неочекивано непријатељство према Катару, које је плод посете Трампа Ријаду, показатељ је другим режимима у Персијском заљеву да СAД морају имати свој удео на тржишту енергената.
Напад на Катар је без сумње усмерен против његовог глобалног водства у извозу природног течног гаса, што је тржиште које елита у Вашингтону жели за себе. Све је било лакше за провести, јер Катар гасна поља дијели с Ираном и мора сарађивати с Техераном, ако их жели експлоатисати и даље испуњавати уговорне обвезе као земља извозник.
У исто вријеме се “храбри” саудијски режим предао у рату цијена нафте, којег је са своје стране водио против америчке индустрије шкриљца.
Најновије америчке санкције против Русије, одобрене од Сената 15. јуна, усмерене су на тржиштима руског природног гаса. Сенат готово једногласно усвојио закон којим се “проширују санкције на руски енергетски сектор”.
И док се ова порука изгубила у мејнстримм медијима, на њу су оштро реагирали Европљани, а не Русија. Наравно, закон је отворени напад на европске енергетске дивове који суделују у пројекту гасовода “Северни ток 2“, а највећи губитници су Немачка и Aустрија.
И Немачка и Aустрија су одмах дали заједничу изјаву:
„Ми не можемо прихватити пријетње извантериторијалним санкцијама, које су противне према међународном праву и против су европских фирми укључених у развој европске набавке енергијом”.
О набавци енергијом у Европи може одлучивати само Европа, а не Сједињене Aмеричке Државе, а ове санкције за циљ имају пружити прилику за пословање америчкој индустрији нафте и гаса”, саопштили су из Берлина и Беча.
Након тога Доналд Трамп долази у Варшаву, где на састанку такозване “Иницијативе три мора” предлаже Европи да постане купац америчког течног гаса. Приједлог здушно прихватају Пољаци, балтичке земље и хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић, док није познат јасан став Бугарске и Румуније. Но, против оваквог сценарија су Aустрија, Чешка, Словачка и Мађарска, које немају жељу суочавати се с важним привредним партнером као што је Немачка, али ни куповати гас вишеструко скупљи него онај којег добивају гасоводима из Русије.
Дакле, треба “елиминисати” Немачку и “Северни ток 2”, након чега се остатак истока Европе неће имати на што ослонити. Дакле, санкције против Русије су признање суптилне и прикривене америчке акције која мора осигурати примену барем средњорочних империјалистичких циљева Вашингтона.
Мали привид да се прикрије коначни циљ је било гласање у Сенату, где је за санкције гласало 98 сенатора, а против су била двојица. У чланку објављеном у Вашихгтон посту, два дан након гласања, стоји како су ова два гласа “знакови наде независности Трампове спољне политике”. Чланак хвали тим за националну безбедност председника и његов став о Блиском истоку и били су посебно узбуђени због неколико агресивних изјава и акција против Сирије, које су проказане као противљење Москви.
Међутим, Трампова администрација у спољној политици и даље понекад одступа од линије владајуће класе, коју можете препознати у чланцима Њујорк тајмса или Вашингтон поста, али је она и даље усклађена с темељним циљевима и чврсто је на линији коју су проводиле све бивше администрације.
Бескрајан рат и ескалација сукоба у енергентима богатим и важним подручјима није хир америчке владајуће класе, него је то нова линија глобалне политике. Дестабилизација земаља и промицање секташтва ће дати мање нежељених посљедица за СAД, а резултат ће бити исти и ријеч је о свесно израчунатој тактици империјалистичке силе која ће из хаоса извући профит.
Као што је било у вријеме империјалистичких надметања прије Првог светског рата, амерички империјализам агресивно напредује у примени свог програма, који укључујуће и кажњавање дојучерашњих “савезника”. Што се тиче енергетске конкуренције коју СAД види у Русији и Ирану, Москва и Техеран веројатно имају спреман одговор и алтернативе. Међутим, сукоб с Немачком и Катаром, иза којег стоји Турска, може довести до интензивирања тих супарништва, а онај између Вашингтона и Берлина пријети да се претвори у разорни сукоб. Он је тренутно економске природе, но у околностима великих промена ништа није искључено.
БОНУС ВИДЕО
Политички аналитичари проф. др Душан Јањић (директор Форума за етничке односе) и проф. др. Слободан Антонић (професор Београдског универзитета на Филозофском факултету, на одељењу Социјалогија), у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говорило се НAТО-у на Балкану и у Источној Србији (00:33:40 и 00:58:30); и о дипломатској позицији Србије (00:43:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
