Прочитај ми чланакМинистарство финансија најавило је да ће од јануара сва средства факултета бити централизована кроз систем СПИРИ, уз гашење постојећих рачуна. Универзитети упозоравају да такав модел не препознаје сложеност њиховог финансирања и може довести до блокаде рада
Увођење програма СПИРИ којим ће се контролисати финансирање универзитета, а на инсистирање Министарства финансија, којим ће бити угашени рачуни факултета, уопште не би било спорно када би факултети функционисали на нивоу основних и средњих школа где постоје само два извора прихода, док факултети имају много више извора прихода, каже за „Време“ декан Хемијског факултета Горан Роглић.
Факултети свих универзитета добили су 12. децембра допис из Министарства финансија да до краја године морају да угасе све рачуне на које су им до сада уплаћивана средства за научне пројекте.
Од 5. јануара, најављује то министарство, почеће примена информационог система СПИРИ, у оквиру кога ће се све уплате факултета сливати на само један рачун, што веома брине запослене нма универзитетима јер се плаше да ће увођење система СПИРИ до потпуног финансијског и научног колапса.
Значајан недостатак информација
Роглић истиче да ће, када буду угашени рачуни факултета, настати проблем у вези са финансирањем факултета из међународних пројеката и посредством Фонда за науку, али са и уплатама које стижу од других министарстава.
„Од државе нисмо добили јасне инструкције како да планирамо средства, односно на којој позицији да се рачунају средства, да ли као буџетска или као сопствена средства, односно где да рачунамо средства која добијамо од министарстава науке, културе и здравља. Дакле, главни проблем са програмом СПИРИ је значајан недостатак информација у вези са тим како ће факултети функционисати“, каже Роглић.
Подсећа да је Фонд за науку уговором обавезао факултете да отворе подрачуне за сваки пројекат, па би факултети, увеођењем система СПИРИ, требало да угасе те подрачуне и прекрше закључене уговоре са Фондом за науку.
Додаје и да представници Фонда за науку нису били присутни на недавно одржаном састанку представника државних универзитетима са ресорним мкинистарствима, а да је на питање зашто их одговор изостао.
Проблем са великим бројем исплата
Као додатни проблем наводи и да је увођењем система СПИРИ сваки универзитет дужан да исплату сваког рачуна већег од 100.000 динара најави пет дана раније и онда чека одобрење Министарства просвете.
„Наша процена је да Министарство просвете нема капацитета за тај посао, јер према грубој процени само Универзтитет у Београду има између 1500 и 2000 рачуна дневно, и за сваку од тих исплата мора да се шаље посебо обавештење Министарству просвете на које они треба да дају сагласност“, каже Роглић.
Шта ће бити 15. јануара?
Као посебан проблем наводи то што финансијске службе универзитета нису прошле адекватну обуку за рад у систему СПИРИ, то што нису направљени одговарајући интерфејси између књиговодствених програма универзитета и ситема СПИРИ, тако да он „уопште не зна да ли ћемо у јануару било шта моћи да завршимо преко СПИРИ-ја“.
Роглић наводи и да је одавно предвиђено да систем СПИРИ буде уведен.
„Немамо ништа против да држава контролише трошење новца, али само ако то буде урађено тако да систем функционише. У причу о систему СПИРИ смо ушли још јуна прошле године, и још тада смо указивали на проблеме који постоје у његовом функционисању, и наше страхове у вези с тим, али никада нисмо добили ниједан одговор“, каже Роглић.
Наводи да Министарство финансија упућује универзитете на друге директне кориснике, што би значило да факултети треба да разговарају са министарствима и Фондом за науку.
„Ако неко доноси закон, онда ваљда треба да уради и анализу последица тог закона и да регулише функционисање тог закона. Као декан и као неко ко се активно бавио тиме не могу да кажем да ли по том закону нама 15. јануара Министарство науке треба да уплати плату за запослене на позицији 01 или позицију 04, односно као буџетска или као сопствена средства“, закључује Роглић.
