Прочитај ми чланакПролећно мајско заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве требало би да почне 13. маја призивом Светог Духа у Светосавском храму на Врачару.
Једну од главних саборских тема наметнуо је и најавио још, 18. фебруара, сам Свети архијерејски синод одлуком о „смени“ епископа жичког Јустина (Стефановића) и увођењем „принудне управе“ у Епархију жичку.
Судбина владике Јустина, Епархије жичке, прича о њеној наводној подели, која би могла да покрене и друга кадровска премештања, као и спекулације о променама граница и других епархија, чак и ако се њихови надлежни архијереји противе томе као што је случај Митрополије црногорско – приморске, могли би да се нађу на дневном реду овогодишњег пролећног заседање „црквене скупштине“, којом ће председавати поглавар СПЦ патријарх Порфирије (Перић) у добро чуваној од јавности загробној капели Светосавског храма.
Иако би међу главним саборским темама требало да буду догађаји на Косову и Метохији, пре свега почетак интеграције последњих српских институција – здравства и образовања, у уставно-правни систем самопроглашене косовске државе у оквиру примене Француско-немачког плана на који је преседник Србије Александар Вучић дао сагласност, мала је вероватноћа да ће се то догодити. Пет година од како је на трону Светог Саве патријарх Порфирије чини све да Црква „не буде сметња“ Вучићевој косовској и осталој политици, чак и кад је реч о њеном статусу и заштити на КиМ.
Можда зато потписивање Меморандума о разумевању и сарадњи Владе Србије и СПЦ на оснивању универзитета „Свети Сава“, на који су уочи Сабора прошлог петака потписе ставили премијер Ђуро Мацут и патријарх Порфирије нема за циљ само црквено-државно урушавање државног високошколства, упркос томе што је Православни богословски факултет један од факултета оснивача Универзитета у Београду.
Потписивању Меморандума у Патријаршијском двору присуствовао је и председник Републике, који први узео реч да објасни ће нови универзитет бити „место где ће се теолошко образовање будућих свештеника одвијати раме уз раме са студијама медицине, права, природних, техничких наука, уметности“, да ће „СПЦ имати финансијску и сваку другу врсту помоћи државе приликом оснивања те високошколске установе“, јер „просвета у Србији никада није била одвојена од вере и да ту традицију треба одржати“.
Слика на званичном сајту СПЦ на којој су уз потписнике Меморандума председник Републике и епископ бачки Иринеј (Буловић), члан Синода, патријархов духовни отац, овогодишњи добитник Сретењског ордена првог степена и, наводно идејни творац ове универзитетске идеје, могуће да су и педагошка порука члановима Сабора, али и свима од КиМ до Жиче и универзитета који подржавају побуњене студенте и актуелним властима незадовољне грађане Србије са обе стране административне линије.
Потписивање овог документа у политичко и друштвено недоба, поготово ако је црквено-државни универзитет заиста, како се прича у врху СПЦ, „лични пројекат“ владике бачког, свакако би морао да буде тема Сабора, уколико се не заташка као и прошлогодишњи патријархов политички скандал са изјавом у Москви, пред председником Руске Федерација Владимиром Путином о „обојеној револуцији у Србији“.
За сада је најизвесније да ће се на Сабору наћи случај владике Јустина. У високим црквеним круговима тврди се да је започети синодски посао неповратан, али се не искључује, макар и минимална, могућност одлагања коначне одлуке.
Владика Јустин ће 26. маја напунити 70 година, од којих је 43 провео у монаштву. Духовно је чедо покојног рашчињеног владике Артемије (Радосављевића) који је 2010. био прва „жртва“ канонски спорних смена у СПЦ. За викара Епархије тимочке Сабор га је изабрао 1992, а следеће године и за епископа тимочког. На чело Епархије жичке дошао је 2014. Он је, како је прича у црквеним изворима, и на прошлом Сабору био виђен за смену због проблема са избором игумана у манастиру Студеница, али и због подршке побуњеним студентима.
„Пресудио“ му је, наводно, потпис на писму у коме је са још пет српских владика из дијаспоре, реаговао на текст епископа крушевачког Давида (Перовћа) у коме вређа студенте у бунту. Провере финансијског пословања Епархије жичке почеле су у марту 2025, а на њима је у више наврата радила комисија Патријаршијског управног одбора. Њен жички извештај, који је наводно „указао је на низ неправилности“, препао је потом на Синод и његову комисију.
Како се незванично сазнаје, владика Јустин ће своју одбрану изнети на Сабору. Оптужницу није добио у прописаном року од месеца дана за припрему одбране, стигла је десетак дана пре Сабора. Према незваничним вестима, подужа и тешка оптужница терети не само њега него и његове најближе сараднике – личног секретара протосинђела Саву (Илића) и архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара Епархијског управног одбора Епархије жичке. Обојица су по хитном поступку смењени са ових дужности после 18. фебруара, кад је Синод за админстратора Епархије жичке именовао епископа нишког Арсенија (Главичића), а примопредаја Епархије жичке одмах извршена.
Владика Арсеније је од тада често присутан на синодским седницама, иако није члан „црквене владе“. Данасови извори тврде да је као администратор био део комисије састављене од „синодалаца“ и свештеника која је у Патријаршији у Београду саслушавала архијерејске намеснике и поједине свештенике Жичке епархије како би се прикупиле додатне оптужбе против владике Јустина и утврдило колику подршку има међу свештенством. Незванично се прича и да се у извештајима за Сабор о раду Епархије помињу само лоше стране и пропусти у њеном пословању.
У црквеним изворима спекулише се о плану да се Епархија жичка подели, а да управу преузму владика Арсеније у Краљеву, а у другом делу садашњи викар патријархов владика моравички Тихон (Ракићевић), некадашњи игуман Студенице. Он се заједно са владиком бачким Иренејем доводи у везу и са прошлогодишњим проблемима око избора игумана ове задужбине великог жупана Стефана Немање, због којих се лане најављивала смена владике Јустина. За Ниш је уместо владике Арсенија наводно је виђен садашњи епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић), члан Синода, за ког се тврди да је отворено био против смене владике Јустина. У тој кадровској црквеној „гимнастици“ владику Теодосија у ЕРП би требало да замени патријархов викар епископ новобрски Иларион (Лопуловић), бивши игуман манастира Драганац у Косовском Поморављу.
Васкршњим празници на КиМ
Изненадни одлазак поглавара СПЦ за Васкршње празнике на КиМ, наводно уз помоћ амбасаде САД у Приштини, баш у јеку драме због почетка примене спорног косовског Закона о странцима, у црквеним круговима доводи се у везу са наводним кадровским променама на мајском Сабору, али и „припрема терена“ да СПЦ много не таласа због предстојећих политичких решења на КиМ на која се власт у Београду обавезала.
Чак ни то што су Влада Србије, њено Министарство просвете и Канцеларија за КиМ после Васкрса јавно „опрали руке“ од јединог српског универзитета у јужној српској покрајини није спречило патријарах Порфирија да уочи Сабора прошлог петка потпише Меморандум о оснивању црквено-државног универзитета са својим наводно блиским рођаком који се раније није сложио да Црква за своју мисију добије простор на Експу. Томе треба додати да је у оквиру предсаборских активности владика Тихон, као један од седам патријархових викара, прошле недеље био у Призрену за Ђурђевдан, на слави тамошњег Саборног храма и крсној слави владике Теодосија.
Да ли на Андрићевом венцу стоје иза смене владике Јустина?
Имајући све то у виду, као и личне односе међу српским владикама, питање је да ли се и колико иза смене владике Јустина жичког, која већ има многе елементе кршења црвених канона и правила, заиста стоји Александар Вучић, како се шире приче по црквеним круговима, или се „Андрићев венац“ користи као „параван“ за унутарцрквене „обрачуне“ или све то заједно? То би морао да разјасни сам Сабор, уколико не жели да и убудуће кадровску политику држи у врху свог рада и интересовања, испуњавајући жеље власти.
Питање је само да ли за то има снаге, јер је некролисаним избором нових владика последњих година створена „изборна база“ за такорећи неограничен утицај владике бачког Иринеја од ког, како се прича, зависи и сам поглавар СПЦ. На страну што је и за овај Сабор актуелна кандидатура за епископа „ћаци“ игумана манастира Пиносава код Азање Петра Драгојловића, познатог као духовника Вучићевих „лојалиста“.
