„Првомајски уранак“, вештачки народни обичај подметнут од стране комуниста који се заснива на томе да се ноћ уочи првог маја проведе у природи поред логорске ватре. Настанак овог „празника“ датира у раној комунистичкој идеји да се Православни празници из народа истисну комунистичким антипразницима.

Овај такозвани „празник рада“ је званично установљен 1889. на Првом конгресу комунистичке друге Интернационале под дефиницијом: „Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност.“⁣

Код нас је прво обележавање је покушано 1893. када су демонстранти носили црвене траке под паролом „Пролетери свих земаља уједините се“, али неуспешно због малог одзива.

Прве веће демонстрације од неколико хиљада људи догађају се почетком ХХ века када је марширано Београдом под црвеним заставама и истакнутим социјалистима тог периода – попут Димитрија Туцовића, првог човека из нашег народа који се јавно залагао да Косово припадне Албанцима.

Краљевина тада чак и забрањује ове шетње центром града 1910. године. Тек након што комунисти преузимају власт у нашој земљи, Јосип Броз Тито 1. Мај проглашава званичним празником 1945. дајући му нову димензију слављења комунистичког „државног“ дана уз музику и роштиљ уместо дотадашњих радничких демонстрација.

1. маја 1776. године – почела је нова етапа у историји Римокатоличке цркве. Тог датума је римокатолички „свећеник“ по имену Адам Вајсхаупт основао тајно револуционарно друштво по имену Илуминати (са седиштем на Универзитету Инголштад у Баварској), устројен према моделу језуитског реда. Датум када су Илуминати лансирали своју кампању је управо 1. мај, њихов празник „Белтан“.