Једна од најважнијих одлука која би могла да буде донета на предстојећем Светом архијерејском сабору Српске православне цркве јесте судбина митрополита жичког Јустина. Према информацијама из црквених кругова, очекује се да архијереји разматрају могућност његовог рашчињења, односно коначног уклањања са епископског трона, након вишемесечног поступка који је изазвао дубоке поделе међу верницима и свештенством.

Према информацијама до којих је дошао портал Нова.рс, епископу Јустину је одбрана максимално отежана, те је тако уочи Сабора добио обимну документацију на коју је морао да одговори у року од мање од две недеље.

Документација која је достављена Јустину, како сазнајемо, броји неколико стотина страна, а њему је забрањено комуницирање и консултације са адвокатом или сарадницима.

У ранијој изјави за портал Нова.рс, академик Радомир Саичић рекао је да митрополит Јустин није постао мета случајно и подсећа да је управо он, по његовом мишљењу, био једини епископ у Србији који је отворено подржао студенте и јавно се успротивио тврдњама да је студентски покрет део „обојене револуције“.

„Једини епископ из Србије који је јасно и недвосмислено стао уз студенте био је митрополит жички Јустин. То, по мом мишљењу, нимало није случајно. Можда постоји и дубока симболика у томе што је управо жички епископ постао мета прогона. Свети Сава је своју чувену Беседу о правој вери изговорио управо у Жичи 1221. године, на сабору који је поставио темеље духовног и државног идентитета српског народа. Зато можда није нелогично да баш епископ који седи на том трону покаже највише достојанства и буде спреман да сноси последице због свог става“, каже Саичић.

По његовом мишљењу, све то указује да је исход поступка унапред одређен.

„Плашим се да се митрополиту Јустину спрема рашчињење и свргавање на крајње неправичан начин. Ако се то заиста догоди, биће то једна од најтежих одлука у савременој историји Српске православне цркве“, објаснио је академик.

Једини епископ који живи у Србији и који је стао уз студенте

Митрополит Јустин је, чијој епархији припада и манастир Студеница, већ дуго им пружа подршку и упућује критике власти у Србији коју је упозорио да “моћ није дата ради насиља, него ради служења“.

СПЦ је против њега, како је „Нова“ раније писала, покренула истрагу због „упитног начина на коју је до сада водио Епархију жичку“. Наиме, крајња идеја је да се Јустину упути захтев да се пензионише.

У ту сврху Синод Српске православне цркве формирао је комисију коју су чинили митрополит бачки Иринеј Буловић, епископ будимљанско-никшићки Методије и протојереј-ставрофор Велибор Џомић, која је донела одлуку о суспензији Јустина.

Да је реч о питању које превазилази унутарцрквене оквире показује и један извештај са терена и текст објавље на сајту Озонпресс. Наиме, у Бресници код Горњег Милановца обележено је 200 година Храма Покрова пресвете Богородиице. Храм је посетио и свету литургију служио архиепископ и митрополит жички Јустин кога је дочекао велики број верника, али и четири припадника БИА која су пратила скуп од почетка, његову беседу и потом и неформалне разговоре за трпезом љубави у парохијском дому.

Ко је митрополит Јустин?

Архиепископ и Митрополит жички Јустин (Стефановић) рођен је 26. маја 1955. године у Чачку, као Мирослав Станиславов Стефановић. Основне студије економије и теологије завршио је у Београду, а постдипломске у Атини. Замонашен је 1983. године у манастиру Црна Река, где је касније постао и игуман.

Епископ постаје 1992. године, када бива хиротонисан за викарног Епископа хвостанског и постављен за администратора Тимочке епархије. За Епископа жичког изабран је 2014. године, а од 28. маја 2024. носи титулу Архиепископ и Митрополит жички.

Докторирао је 2017. године у Фочи, а активан је и као уметник дубореза и дрворезбарства, излажући своја дела широм Србије. Добитник је више признања, укључујући звање почасног грађанина Зајечара. Познат је и као преводилац са грчког и учесник бројних научних и богословских скупова.

Митрополит Јустин се о политичкој и друштвеној ситуацији у Србији огласио након протеста у Ваљеву када је критиковао поступање надлежних органа, што је у црквеним круговима протумачено као одступање од званичног наратива врха СПЦ. Огласио се због насиља које је проведено над грађанима и студентима.

Још раније, митрополит Јустин је пружао подршку народу и то против рударења литијума у августу 2024. године када му се председник општине Кнић, Срећко Илић, пожалио на парохијског свештеника цркве у Борчу, због присуства на протесту који су тада организовали грађани.

„Сматрамо да је неотуђиво право свих грађана Србије, укључујући и свештенике, да своје мишљење на сваки могући демократски и ненасилан начин изразе а посебно када долази у питању животна средина и здравље људи. Због тога смо уверени да присуство нашег свештеника Александра на поменутом скупу није страначки обојено, чему би се,да немамо другачије уверење и сами жустро успротивили“, одговорио му је тада митрополит жички.

Извор: nova.rs

Ознаке: Митрополит Жички Јустин, смена, СПЦ