У Патријаршији Српске Православне Цркве је предата протестна нота верника из Жичке епархије. Људи из Чачка, Краљева, Ужица и околине дошли су лично да затраже да се одлука о уклањању епископа Жичког, митрополита Јустина, врати на почетак и да се цео случај испита по канонском праву. Мирослав Вујановић и Љиљана Браиловић у име верног народа јасно су поручили: ово није само прогон једног владике – ово је прогон свих који се усуђују да стану на страну народа, студената и правде против режима Александра Вучића и оних који у врху СПЦ раде за њега.

Мирослав Вујановић је нагласио да је Синодална комисија поступила потпуно противно светим канонима, посебно 74. правилу Апостолских правила које прописује рок од три месеца за припрему одбране оптуженом епископу. Уместо тога, владика Јустин је практично притворен у епархијском двору, без могућности комуникације са сарадницима, а оптужница од 100 страна стигла му је тек неколико дана пред Сабор.

Притисак на свештенство и притвор архимандрита Дамјана

Један од најтежих делова изјаве тиче се притиска на свештенство Жичке епархије. Први сарадник владике Јустина, архимандрит Дамјан Цветковић, буквално је затворен у манастиру Студеница. Посете му ограничене, чак и од родбине, телефон му је одузет, а лекари из Краљева нису могли да га прегледају упркос озбиљним здравственим проблемима. 

Љиљана Браиловић је додала да она није дошла само због владике Јустина, већ због сваког честитог човека у Србији: „Ако осуде једног човека којег воли његов народ, шта да очекује сваки обичан грађанин сутра?“

Политички прогон због подршке студентским протестима

Владика Јустин је отворено стао на страну студената и младих. Осудио је полицијско насиље у Ужицу рекавши да власт није дата да врши насиље над грађанима, већ да служи народу. То је, по речима Мирослава Вујановића, био један од кључних разлога за напад. У врху СПЦ, познатом по екуменизму и папизму, и у врху режима спојили су се интереси да се ућутка „глас разума“.

Владика Јустин је пре доласка у Жичку епархију затекао подељеност, сукобе између парохија и манастира. Доласком њега све је умирено, литургијски поредак враћен. Жичка епархија је највећа и најбогатија у СПЦ – што отвара питање финансијских мотива за његову смену.

Табела кршења канона и поступака против владике Јустина:

Геополитички значај и везе са суседним епархијама

Владика Јустин градио је изванредне односе са епархијама на Косову и Метохији, у Републици Српској и Црној Гори преко Милешевске епархије. Отворио је капије манастира за омладину из Новог Пазара муслиманске вероисповести. Све то је, по мишљењу верника, сметало онима који желе нестабилност.

Мирослав Вујановић је посебно истакао улогу оца Велибора Ђомића, као оперативца који врши притиске, организује „информативне разговоре“ са свештеницима (тројица су потражили психијатријску помоћ) и медијски „загуши“ случај.

Народ има право – лаици су део Цркве!

Верни народ јасно је поручио: Црква нису само грађевине и епископи – Црква је сав народ са свештеницима. Позивајући се на Свете апостоле Петра и Јована пред Синедрионом: „Да ли више треба да слушамо вас или Бога?“

Љиљана Браиловић је разочарана ћутањем дела свештенства: „Ми смо Срби, лако окрећемо леђа добрима.“ Упозорила је да се ово дешава сваком поштенијем човеку и подсетила на случај владике Артемија.

Владика Јустин није потписао Критски документ нити позив папи

Важна чињеница коју мало ко зна: владика Јустин је одбио да потпише документ са Критског сабора и позив папи у Србију. То је, по речима Вујановића, још један разлог за прогон.

Шта даље? Мирне литије и молитва

Уколико Сабор донесе негативну одлуку, народ се припрема на литије – на црквени, молитвени начин, без конфликата. Владика Јустин је стабилан, смирен и прихватиће све као Божју вољу. Мирослав Вујановић је позвао на покајање и молитву за све – чак и за патријарха Порфирија, владику Иринеја Буловића и Александра Вучића: „Понизимо се пред Богом, узвисимо се пред људима.“