Јавнотужилачки приправник Александар Ђорђевић, први узбуњивач у Вишем јавном тужилаштву у Београду (ВЈТ у БГД), у ексклузивном интервјуу за „Србин.инфо – Канал Центар“ открио је како функционише корупција, фаворитизам и систематски мобинг у највећем тужилаштву у Србији. Ђорђевић, који је два пута незаконито удаљен са рада, каже да се Ненад Стефановић, руководилац ВЈТ, понаша као апсолутни господар тужилаштва, а да се нелојални и они који указују на неправилности систематски гуше.
„Ја, као узбуњивач, се удаљавам са рада како би ми било онемогућено да остварим радно право и животну егзистенцију, а све са циљем да не указујем на незаконитости у раду Вишег јавног тужилаштва у Београду“, нагласио је у емисији Ђорђевић.
Како се улази у Више јавно тужилаштво
Ђорђевић је открио да се јавни конкурси спроводе незаконито, а да се фаворизују кандидати блиски управној структури. Њега и још петоро колега, који су имали више бодова и положили правосудни испит, држали су у неуставном положају сарадника са 20% мањом платом.
„Улази се преко препорука и контаката. Ненад Стефановић доводи своје кадрове без искуства, заснива им радни однос на одређено време, а онда их уцењује да се учлане у Удружење тужилаца и судија Србије и Форум правника Србије – две сателитске организације блиске СНС-у“, рекао је Ђорђевић.
Мобинг и суспензија узбуњивача
Након што је у телевизијској емисији у складу са Законом о заштити узбуњивача јавно указао на неправилности, против њега је покренут дисциплински поступак. Два пута је удаљен са рада, а сада прима свега око 20.000 динара. Забрањен му је улазак у управу тужилаштва, а судска стража га физички спречава да приступи радном месту.
„Мени је забрањен улазак у управу. Морам да улажем поднеске доле у шалтер сали са странкама. То је чиста одмазда“, истакао је.
Случај Бањска – предмет у фиоци
Ђорђевић је посебно критиковао како се поступа у предмету Бањска, који је од националног значаја.
„Оптужница косовског сепаратистичког ужилаштва је већ донета, а наше ВЈТ још није ништа урадило. Предмет стоји у фиоци. Зашто квази-држава брже поступа од Републике Србије, када је лично Ненад Стефановић обећао да ће у овом случају поступати ваљано и ефикасно. Кога, својим не поступањем у овом предмету Стефановић хоће да сакрије?“, упитао је.
Према његовим речима, после Бањске Срби су на Косову и Метохији остављени на милост и немилост Куртијевој политици, а јер Стефановић није показао жељу да предмет озбиљно обради.
| Проблем | Како се манифестује | Последица |
|---|---|---|
| Незаконити конкурси | Фаворизују се блиски кадрови без бодова | Некомпетентни људи на кључним местима |
| Уцењивање чланством | Учлањивање у Удружење тужилаца и судија СРБ и Форум правника | Лојалност уместо стручности |
| Мобинг узбуњивача | Двострука суспензија, забрана уласка у управу | Гушење критике и указивања на корупцију |
| Предмет Бањска | Предмет стоји у фиоци | Квази-држава брже решава случај |
| Политички притисак | Притвор за студенте и неистомишљенике | Политички прогон |
Министар правде Ненад Вујић, сарадник Наташе Кандић
Ђорђевић је отворено критиковао министра правде Ненада Вујића и „Мрдићеве законе“.
„Министар Вујић је био сарадник Наташе Кандић, а данас иде у посету генералу Ратку Младићу у Хаг и залаже се за његово пуштање на лечење. То је апсурд. Закони се мењају по хитном поступку, без праве расправе, а циљ је контрола извршне власти над Тужилаштвом за организовани криминал и високотехнолошки криминал“, рекао је.
Потреба за реформом и лустрaцијом
На крају је Ђорђевић поручио да правосуђу нису потребне нове институције, већ храбри људи.
„Џаба тужилачка полиција ако тужиоци неће да поступају. Потребна је лустрaција свих који су учествовали у незаконитостима. Требају нам људи који имају храбрости да раде по Уставу и закону“, закључио је.
СЛУЧАЈЕВИ КОРУПЦИЈЕ И МОБИНГА У ПРАВОСУЂУ
| Ред. бр. | Назив случаја / Пример | Кратак опис | Главна сличност са случајем Александра Ђорђевића | Последице / Реакција система |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Случај „Крушик“ | Узбуњивачи указали на корупцију при продаји оружја преко посредника блиских власти | Узбуњивачи суспендовани, дисциплински гоњени, предмети „замрзнути“ | Финансијско угрожавање, претње, предмети у фиоци |
| 2 | Узбуњивачи у полицији и тужилаштву | Више запослених указало на корупцију и незаконитости | Систематски мобинг, суспензије и изолација на радном месту | Дисциплински поступци, премештаји, одмазда |
| 3 | Афера „Јованица“ | Огромна плантажа дроге са политичким везама | Осетљиви предмети се споро обрађују или држе у фиоци | Селективно поступање, притисци на истражитеље |
| 4 | Притвори студената и демонстраната (2024/2025) | Масовни притвори због протеста и мишљења | Политички притвор за неистомишљенике, док тешка корупција „чека“ | Брза одмазда према критичарима |
| 5 | Притисци на судије и тужиоце | Политички притисци (нпр. случај судије Вучинића, Мишковић и др.) | Лојалност странци важнија од закона и стручности | Јавни коментари власти, утицај на исход предмета |
| 6 | SLAPP тужбе против узбуњивача и новинара | Стратешке тужбе за „уништавање“ критичара | Финансијско и психичко исцрпљивање узбуњивача | Скупи судски процеси, одвраћање од указивања |
| 7 | Случајеви високе корупције (EPS, Савамала, Јованица 2) | Велике афере са везама на врху власти | Предмети се или споро воде или завршавају ослобађајућим пресудама | Селективна правда, заштита „великих риба“ |
| 8 | Улога Удружења тужилаца и судија Србије | Сателитска организација за каријерно напредовање лојалиста | Уцењивање чланством за напредовање и заштиту | Каријеризам уместо стручности и независности |
Заједнички образац (системски проблем)
| Аспект | Како се манифестује у пракси | Последица за друштво |
|---|---|---|
| Узбуњивачи | Суспензија, мобинг, финансијско угрожавање | Гушење истине и критике |
| Осетљиви предмети | Стављају се у фиоку (Бањска, висока корупција) | Неправда и губитак поверења |
| Кадровска политика | Лојалност према власти важнија од стручности | Некомпетентност и корупција |
| Притвор и репресија | Брзо против неистомишљеника, споро против моћника | Политички прогон |
| Реформа | Отпор лустрaцији и стварним променама | Перманентна криза правосуђа |
Све ово наведено јасно приказује да случај Александра Ђорђевића није изолован, већ део дубоког системског проблема у српском правосуђу.






