Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић познат је по томе да не бира речи када прича о неистомишљеницима. Међутим, претходни викенд обележиле су Вучићеве изјаве, за које је мало рећи да су непримерене говору било ког озбиљног човека, а посебно не председника државе. Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, нема сумње да је Вучић све нервознији јер су му побуњени студенти и грађани покварили већину планова и да су његове изјаве све радикалне јер мора присталицама да показује да да је још увек господар ситуације.
Шта је све овог викенда Александар Вучић рекао о својим неистомишљеницима и шта те његове изјаве говоре о њему? Стара је истина да “комплимент увек говори више о ономе ко га даје од онога коме је упућен” и од ње не може да побегне ни председник Србије.
Кренимо редом.
Александар Вучић је, наиме, у обиласку Војводине на Дан победе испричао следеће: „Дошла двојица јуче, па су молила да их не баце у Дунав. Хтели да скину заставу ‘Србија побеђује’ на Жежељевом мосту у Новом Саду. Буквално – ‘Само да не завршимо у Дунаву’. Срећом нису“.
Бацање у Дунав у Новом Саду
Није до краја разјашњено о коме је Вучић тачно говорио, али је било очигледно да је све ово испричано да би се показало да председник човек који влада ситуацијом, као и да је и духовит, пошто је некима из његове пратње ова прича изазвала осмех на лицима.
Међутим, неопростиво је причати о бацању у Дунав у Новом Саду, граду који се сваке зиме сећа Новосадске рације током које су у јануару 1942. мађарске окупационе власти убиле више хиљада људи и то најчешће бацајући их у залеђену реку.
И средњошколци са оскудним знањем историје свесни су да “бацање у Дунаву“ у Новом Саду има злослутну асоцијацију, а не председник државе који се хвали познавањем историје и географије најмањег засеока у земљи.
Осим тога председник Србије се овог викенда подичио спремношћу да води дијалог, али врло јасно показујући да га искрени разговор о проблемима у друштву не интересује.
„Моја обавеза је да водим дијалог, после тога одем па се исповраћам и то ми је то“, био је врло сликовит Вучић.
А неистомишљеници који му тренутно задају највеће главобољу су побуњени студенти, њихови професори и грађани који их подржавају.
Деца богатих и привилегованих
Пошто је очигледно да нема одговор на њихове захтеве и акције, али и снагу да одржавају у друштву дух побуне годину и по дана, Вучић је одлучио да их увреди оценом да су у питању „деца богатих и привилегованих људи“.
“Да нам соли памет како би требало држава да нам изгледа? Све деца богатих и привилегованих људи. Нема народних, нема деце из народа… Има негде, али њих су склонили и ставили у запећак“, поручио је Вучић.
Нервоза председника државе највише се огледа у колебању да распише ванредне изборе, које побуњено друштво тражи већ годину дана. Вучић, који је раније посезао за изборима сваки пут када је желео да покаже своју снагу, већ месецима оклева да изађе на црту студентској листи.
Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, нема сумње да је Александар Вучић све нервознији јер су готово сви планови које је имао покварени у протеклих годину и по дана.
“Мора да покаже да је господар ситуације”
“Студентски и грађански покрет успео је да га присили да вуче изнуђене потезе, да одустане од плана, типа стварања Покрета за народ и државу, а на крају и да приволи Европску унију да престане да му жмури на све и свашта”, оцењује Поповић за Нова.рс.
Вучић, према његовим речима, сада има власт која је “на око готово апсолутна, а у стварности се клима на сваком кораку”.
“Посебно га плаше сопствене присталице, јер када крене њихово озбиљније осипање, онда је дефинитивно крај. А они су ту великим делом из уверења да је Вучић једина алтернатива и да једини гарантује мир и стабилност у земљи”, сматра саговорник Нова.рс.
Поповић истиче да Вучић сада мора својим присталицама да показује да да је још увек господар ситуације, да није заплашен и да није погубио конце из руку.
“Мислим да је то разлог и све радикалнијих изјава и како се крај режима буде ближио, све ћемо чешће слушати такву реторику”, наглашава.
Нема дилеме да је притисак првенствено побуњених студената кључни узрок нервозе председника државе, мада га брину и сигнали који стижу из иностранства.
И притисци споља последица бунта у земљи
Све јачи притисак из Брисела да без реформи правосуђа, слободних медија и фер изборних услова нема ни европског новца ни напретка ка чланству у Унији, хладан однос и Москве и Вашингтона према власти у Београду, питање руског власништва у Нафтној индустрији Србије…. Све проблем до проблема за Александра Вучића на којугод страну света да погледа.
Драган Поповић потврђује да су и одређене поруке из иностранства делом узрок Вучићеве нервозе, али истиче да су и ти притисци такође резултат свеопштег бунта у земљи.
“Европска унија и остале западне државе сада по први пут виде озбиљну алтернативу режиму, што значи да имају још једног релевантног саговорника. Већ то мења потпуно и перцепцију српске власти у западним престоницама, а последично и њихов однос према тој власти”, закључује Поповић.
