Са две измене Закона о високом образовању, из 2018. и 2024. године, напредњачки режим је легализовао више од 50.000 лажних факултетских диплома и неколико хиљада доктората са приватних факултета који чак немају ни програме магистарских студија. Већина купаца фалсификованих диплома налази се у врху извршне власти, у свим државним институцијама, па и у полицији, тужилаштву, судовима, јавним предузећима и медијима. Александар Вучић је створио касту лопова интелектуалне својине, коју предводе његови најближи сарадници Синиша Мали, Ана Брнабић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Угљеша Мрдић и слични комплексаши. Последице уништавања високог образовања анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски Вучићев сарадник и пријатељ.

Корупција је основна привредна делатност у Србији. Александар Вучић је то зло раширио у целом друштву, укључујући и високо образовање.

Откад је Српска напредна странка доведена на власт подељено је више од педесет хиљада лажних факултетских диплома и нешто мање докторских титула. Искомплексирани примитивци украденим новцем куповали су дипломе, којима су покушали да стекну академски статус. Уз дипломе, куповали су професоре, факултете и целе универзитете.

Трговина дипломама постојала је и у време владавине „жутих лопова“, али катастрофалне размере је добила тек под напредњачким картелом. Вучић је креирао и развио механизам који је легализовао и институционализовао тај облик корупције. Иако се основни мотиви заснивају на личним комплексима појединаца, временом су настале последице које прете уништењем комплетног система високог образовања.

Вучић се школовао са солидним успехом, али ментални недостаци су га стимулисали да се, нарочито по доласку на власт, и у тој области представља бољим и успешнијим него што јесте.

Прво се хвалио како је био најбољи ученик у новобеоградској школи „Бранко Радичевић“. Међутим, чињенице показују да није успео да упише новинарски смер у Земунској гимназији, па је морао да се пребаци на лекторски.

У том периоду настали су тешки комплекси, који до данас нису изгубили на интензитету и волумену. Волео је новинарство. Кад љубав није узвраћена, одлучио је да га силује. Исти принцип је применио и након што је дипломирао право. Студирао је шест година, са просеком нешто изнад деветке. Ипак, годило му је кад га је Сима Аврамовић назвао „најбољим студентом у историји београдског Правног факултета“. За ту бестидну лаж, којом је пљунуо на 86 студената који су дипломирали са чистом десетком, Вучић је декана Аврамовића наградио местом амбасадора у Ватикану.

У пракси, у коју се аутор овог текста уверио док је радио у дневним новинама Правда, Вучић је био толико добар правник да није знао процесне разлике између кривичног и парничног поступка. Зато се и према правосуђу осноси као према новинарству. Силеџијски.

Да би прикрио недостатке у образовању, Вучић се окружио још горим и срамнијим искомплексираним несрећницима. За ту улогу није могао да нађе бољи пример од Ане Брнабић. После завршеног школовања у Петој београдској гимназији 1994. године, Брнабић је отишла на студије у америчку „Северну шуму“, на Northwood Unifersity у Мичигену. Тамо је дипломирала на одсеку пословне администрације. Независни агрегатори, као што је EduRank, оцењују Northwood као „умерено или ниже рангирани“ универзитет.

Ове године је рангиран на 887 месту у Сједињеним Америчким Државама и 3.425 међу светским образовним институцијама. Ништа бољи није ни британски Университy оф Хулл, где је Брнабић стекла мастер диплому (МБА) из маркетинга. Ове информације из њене званичне биографије треба примити с великом резервом.

С обзиром да се српска јавност уверила да она говори енглески као и српски – дакле, полуусмено – није јасно како се школовала у САД и Енглеској. Такође, о њеном општем образовању довољно говори то што она тврди да се Божић слави 14. фебруара, да је Ташкент главни град Румуније, итд.

Синиша Мали, сигурно, има већи коефицијент интелигенције него што је Брнабићкин фонд речи, али ипак је себи дозволио кикс са плагираним докторатом. Заузет обавезама на припреми криманилних и коруптивних комбинаца напредњачког картела, Мали није имао времена ни да прочита докторску дисертацију, коју му је неко написао.

Да је читао, ни би му промакла будалаштина у којој је описан узгој памука у Србији. Ипак, ни након што је ухваћен у крађи интелектуалне својине, Мали није сносио никакве санкције. Ни он, ни „угледни професори“, који су нотификовали његов плагијат. У другом покушају, Мали је ипак стекао титулу доктора наука, овог пута у Словачкој.

Још траги-комичнијим докторатом хвалио се Небојша Стефановић. Док је био министар полиције, није умео да објасни како је уписао Пољопривредни, а завршио Медицински факултет, или обрнуто, али упорно је тврдио да је титулу доктора стекао на британском унивезитету, који је похађао у београдском Сава центру. Тако је и Милица Ђурђевић Стаменковски диплому београдског Факултета политичких наука стекла на шестомесечном курсу у хотелу „Москва“. Братислав Гашић је дипломирао у Нишу, али не зна да каже ни назив улице у којој се налази тај факултет, а камоли смер на коме је тобоже студирао.

Ни Александар Вулин не зна где се налази зграда крагујевачког Правног факултета, па ни да објасни зашто је уопште студирао тамо, а не у родном Новом Саду. За разлику од њих двојице, Гашића и Вулина, београдски градоначелник Александар Шапић добро зна локацију факултета на коме је докторирао, ено је на излазу из Младеновца, прекопута њива деде Марчете. Иако је очигледно да код Шапића доминира физичка интелигенција, он на суду доказује свој академски интегритет, тужи свакога ко посумња у његов докторат.

У диплому Томислава Николића и докторат Јоргованке Табаковић, које су добили на универзитету Едуцос из Сремске Каменице, нико не сумња. Сви су уверени да су купљене.

Пажњу јавности је недавно привукао др Угљеша Мрдић, напредњачки посланик и председник скупштинског Одбора за правосуђе. Мрдић је доказао да воли образовање, студирао је 14 година. У званичним подацима, навео је да је трећу годину уписао на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду. Не зна се где је завршио прве две године, ако их је уопште завршио. Можда ни он не зна, па зато тврди: „Завршио сам бројне мастер и докторске студије, ангажован сам у професури, написао сам неколико уџбеника из области права, имам положени правосудни адвокатски испит. Дакле, о мојим дипломама могу да говорим сатима, поносим се што сам образован и што браним политику Александра Вучића, па и својом новинарском каријером.“

Аутор овог текста се не поноси чињеницом да је и лично допринео Мрдићевој новинарској каријери. На молбу једног колеге, пристао сам да ангажујем Мрдића да хонорарно ради у Дневном телеграфу. С обзиром на тешку ситуацију у којој се налазио – избегличке муке је трпео у изнајмљеној вешерници у истој згради у којој сам становао – стрпљиво сам толерисао његове правописне грешке. Тако је било све док Вучић покренуо хајку на Дневни телеграф, док на зиду редакције није освануо графит „издаице“. Препознао сам Мрдићев рукопис и карактеристично гутање слова „ј“. Касније је наставио да гута све што му је давао Вучић.

Дуг је списак бедника из напредњачког картела, који су личне комплексе, стечене недостатком васпитања и образовања, компензовали куповином диплома. Од њих нису ништа бољи ни припадници владајуће касте, који су регуларно стекли академска звања. Заједничким снагама су уништили систем високог образовања.

Урушавање је узело маха 2003. године. Од тада, па до 2018. године, неколико приватних факултета издало је више од шест хиљада докторских диплома, а да на њима није било програма за магистарске студије. Изменом и допуном Закона о високом образовању из 2018. легализовани су сви доташњи незаконити докторати. У септембру 2024. године, на исти начин, изменом Закона, све лажне дипломе основних студија проглашене су за праве, легалне.

Академска заједница је ћутке посматрала напредњачко силовање образовног система. Београдски универзитет се побунио тек крајем 2024. године, кад је Влада Србије у скупштинску процедуру пустила предлог нових измена Закона о високом образовању, који је омогућио иностраним универзитетима да раде у Србији без икаквих акредитација, и то уз државне субвенције. Упоредо са студентском побуном због изостанка правосудних реакција за масовно убиство под новосадском надстрешницом, које је довело до блокаде факултета, професори су се успротивили Вучићевој намери да преко станих универзитета докрајчи домаћи систем високог образовања.

Реакција академске заједнице, односно њеног нормалнијег дела, увелико је закаснела. Осим тога што је легализовано више од 50.000 лажних факултетских диплома и неколико хиљада доктората, изазвана је трајна штета целом систему. Последице су описане у публикацији „Високо образовање 2024/25“, коју је пре неколико дана објавио Републички завод за статистику.

Подаци откривају да је од 2015. до 2024. угашено 20 државних факултета и само један приватни. Сада раде 103 државна и 57 приватних факултета. У истом периоду, број бруцоша је мањи за просечно четири хиљаде. Пре десет година, на државне факултете се уписивало 87% студената, а прошле године 82,9%. Дакле, око пет одсто студената прешло је на приватне факултете.

Драматично је смањен број дипломираних студената, са 50.326 из 2015. на 38.963 прошле године. И даље највише студената дипломира право (19,6%) и грађевинском и осталим техничким (18,1%) и на медицинским (13,4%) факултетима. Друштвене и хуманистичке науке завршава око 11 одсто студентата.

Истраживање Републичког завода за статистику потврђује резултате анкета, које су спроводиле неке агенције, међу којима и Кровна организација младих. У анкетама се истицао податак да чак око 70 одсто студената намерава да, после завршетка факултета, оде у иностранство. Све мањи број уписаних бруцоша, па и државних факултета, упозорава на последице погрешне демографске, просветне, културне и економске политике.

До промене негативних трендова може да дође само уколико актуелни студентски покрет, подржан побуњеним грађанима, доведе до ослобођења Србије од окупације напредњачког картела. Да се то не би десило, Вучићев картел предузима све што може да уништи остатке високог образовања и аутономије универзитета. Са тим циљем, у скупштинску процедуру је пуштен предлог измене Закона о високом образовању, који је потписао Маријан Ристичевић. У образложењу тог предлога наводи се да су „на факултетима основане терористичке ћелије“.

Универзитете у Београду и Новом Саду власт намерава да подјарми притиском на неподобно наставно особље, док на неке од крагујевачких и нишких факултета врши притисак преко најављених измена закона, па чак и оснивањем паралелних факултета.

На пример, власт намерава да у Нишу оснује тзв. Факултет српских студија. За те потребе, министар културе Никола Селаковић ангажовао је свог кума Милана Лазаревића, који је именован за председника Наставног савета тог фантомског партијског факултета. Овим преварним радњама, Вучићев режим намерава да омогућу брисање студијских програма из дозволе за рад државног Филозофског факултета у Нишу.

Саботажу неподобног факултета власт спроводи под велом тајни. Не зна се да ли је тзв. Факултет за српске студије поднео захтев за акредитацију, ко је и када предложио кандидате за чланове Савета, ни да ли је изабран вршилац дужности декана. Очигледно, нису у питању никакве српске студије, него Вучићев покушај да казни Филозофски факултет, који се супротставио његовој тиранији.

Напредњачки кадрови са лажним дипломама удомљени су у све државне институције. Они руководе јавним предузећима, полицијом, тужилаштвом и судовима, дипломатијом и медијима. Ето, Бранислав Кланшчек је дипломирао у 58. години, кад је одлучио да се кандидује за генералног директора Радио-телевизије Србије.

Не зна се тачан број напредњачких пацијената са факултетским и докторским дипломама. Ако нико други, бар Златибор Лончар оправдано носи титулу Доктора Смрти.

Дипломирао је на базену земунског факултета у Шилеровој, на катедри професора Душана Спасојевића Шиптара. Са министрима као што су Др Смрт, фалсификатори Селаковић и Мали, хотелски академик Ђурђевић Стаменковски, градоначелник са докторатом из Намбије и сл, Александар Вучић покушава да затре остатке српског високог образовања.

Остаје нада да ће га у томе спречити прави суденти, момци и девојке који се образују на факултетима, а на улици се боре за ослобођење од неписмених корумпираних комплексаша из Вучићевог обора.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Ћаци, Александар Вучић, докторати, лажне дипломе, факултети