Pročitaj mi članakVladajući režim SNS–SPS je u utorak, 10. marta, u Narodnoj skupštini Srbije održao sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju iza zatvorenih vrata, zabranio prisustvo javnosti i tim potezom, prema oceni narodnog poslanika pokreta „Mi – snaga naroda“ Aleksandra Pavića, pokazao da više nema ni političke ni moralne snage da pred narodom brani sopstvenu kosovsku politiku.
U vanrednoj izjavi za Srbin.info, Pavić je poručio da se iza „tajnosti“ ne kriju nikakve državne tajne, već pokušaj da se od građana Srbije sakrije surova istina: da je režim Aleksandra Vučića praktično već prihvatio da Kosovo i Metohija više nisu sastavni deo Srbije.
Prema Pavićevim rečima, čak 99 odsto onoga što je rečeno na sednici moglo je bez ikakvog problema da bude saopšteno javno, jer se ne radi ni o kakvim nepoznatim podacima, već o već dobro poznatom teškom položaju srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini. On navodi da su poslanicima čitani i određeni poverljivi izveštaji, ali da to ni izdaleka ne opravdava činjenicu da je kompletna sednica zatvorena za javnost. Upravo u tome Pavić vidi suštinu problema: režim Aleksandra Vučića nije želeo da narod Srbije čuje raspravu o posledicama sopstvene kapitulantske politike prema Kosovu i Metohiji.
OD 15. JANUARA SRBI STRANCI NA KOSOVU I METOHIJI
Narodni poslanik je podsetio da još od 15. januara traži, i javno i pismeno, da se održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju zbog najavljene primene zakona po kome bi Srbi na Kosovu i Metohiji, kako upozorava, praktično postali stranci u sopstvenoj zemlji. Pavić je istakao da je dva puta sakupljao dovoljan broj potpisa članova odbora iz opozicije, ali da je njegov zahtev oba puta vraćan na doradu, najpre uz obrazloženje da nisu predložene mere, a potom i posle dostavljanja konkretnih predloga. Po njegovoj oceni, vlast je sve vreme tražila samo izgovor kako bi izbegla da se rasprava o Kosovu otvori na vreme i pred očima javnosti.
Kako je naveo, u drugom zahtevu su predložene vrlo konkretne mere: da Srbija traži sednicu Saveta bezbednosti UN, da ponovo pokrene pitanje povratka svojih snaga na Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom, kao i da uvede recipročne mere prema onima koji dolaze sa dokumentima i tablicama takozvanog Kosova. Međutim, ništa od toga nije prihvaćeno. Umesto državne akcije, vlast je, kaže Pavić, sve svela na staru priču o nastavku dijaloga sa Evropskom unijom i na mantru o Zajednici srpskih opština, koju je on u razgovoru za Srbin.info nazvao alibijem za izručenje Srba i Kosova i Metohije prištinskim separatistima.
SNS I SPS UKINULI DRŽAVNE INSTITUCIJE SRBIJE NA KiM
Pavić je bio izričit da za zaključke koji su posle sednice saopšteni javnosti nije glasao, jer, kako kaže, u njima nema nijedne stvarne mere koja bi zaštitila srpski narod i interese Srbije. On tvrdi da je politika režima svedena na prazne fraze, dok su na terenu posledice katastrofalne. Podsetio je da su, po njegovim rečima, upravo SNS i SPS ukinuli institucije države Srbije na severu Kosova i Metohije, razoružali srpski narod, rasformirali civilnu zaštitu, eliminisali MUP, pravosuđe i druge državne poluge, a zatim sve to predstavili kao navodnu „borbu“ za srpske nacionalne interese.
Posebno je naglasio da je sever Kosova do Briselskog sporazuma predstavljao tvrđavu srpskog otpora, prostor u koji je Srbija mogla slobodnije da ulazi i gde su srpske institucije još imale težinu. Danas je, po njegovoj oceni, sve preokrenuto: prištinske separatističke vlasti zabranjuju ulaz čak i zvaničnicima Srbije, a Beograd na to praktično pristaje. Pavić je zato poručio da je vlast ne samo de fakto, već i de jure prihvatila kosovsku secesiju, jer se odrekla i institucija, i mehanizama, i diplomatskih sredstava kojima je mogla da brani teritorijalni integritet države.
SRPSKE RUSKIM VLASIMA SAOPŠTILE DA KiM NIJE PRIORITET
Jedan od najtežih delova Pavićeve ocene odnosi se na tvrdnju da je iz zvaničnog Beograda, prema saznanjima do kojih je došao preko svojih veza u Moskvi, praktično stavljeno do znanja da Kosovo i Metohija više nije prioritet spoljne politike Srbije. Ako je to tačno, onda je, smatra on, reč o otvorenom državnom i nacionalnom sunovratu. Jer, kako je naglasio, odustajanje od Saveta bezbednosti UN i od Rezolucije 1244 znači odustajanje od poslednjeg ozbiljnog međunarodnopravnog oslonca koji Srbija još ima u borbi za Kosovo i Metohiju.
Pavić u izjavi ukazuje i na još jedan važan detalj: režim želi da se sve obavi mimo javnosti, bez medijske pažnje, bez narodne rasprave i bez jasnog otpora. Zato je, po njemu, sednica Odbora zatvorena u celini, iako je bez problema mogla da bude javno prenošena, a da se samo eventualno nekoliko minuta zatvori ako se pominje nešto poverljivo. Ali vlast to nije htela, jer joj ne odgovara da se u Srbiji otvoreno govori o tome da je politika koju vodi već dovela Srbe na Kosovu i Metohiji na ivicu da postanu građani drugog reda.
MEDIJSKA CENZURA PO PITANJU KOSOVA I METOHIJE
Upozorio je i na organizovano medijsko skretanje pažnje sa teme Kosova i Metohije, uz ocenu da naprednjački aparat kontroliše gotovo celokupan medijski prostor i da svesno guši svaku patriotsku opciju koja se protivi zvaničnoj kosovskoj politici. Zbog toga, kaže Pavić, javnost ostaje uskraćena za prave informacije, a narod se sistematski navodi na defetizam, na uverenje da je Srbija mala, slaba i nesposobna da išta preduzme. Po njegovom mišljenju, upravo je to suština Vučićeve politike prema Kosovu – agresivna kapitulantska politika koja se građanima prodaje kao realizam i mudrost.
OPOZICIJA I PITANJE KOSOVA I METOHIJE
Govoreći o tome šta opozicija i patriotske snage mogu da urade, Pavić je poručio da je neophodno podizati buku, vršiti pritisak, ne odustati od javnog razobličavanja režima i tražiti da se o ovom pitanju konačno oglasi i Srpska pravoslavna crkva. On je naglasio da Kosovo nije obično političko pitanje, već svetinja i temelj srpskog istorijskog i državnog identiteta. Zato, kako kaže, nema ujedinjenja oko politike koja vodi predaji Kosova i Metohije, već samo oko istine, otpora i jasnog odbijanja da se prihvati kapitulacija kao neminovnost.
Na kraju, Pavić je poslao i poruku da se ne sme gubiti nada, iako je režim trenutno institucionalno i medijski jači. On smatra da borba za Kosovo i Metohiju nije završena, ali samo pod uslovom da se narod ne pomiri sa porazom i da ne prihvati laž kao novu normalnost. Ako se, međutim, nastavi politika tajnih sednica, zatvaranja javnosti, obmana i prikrivanja, onda će istorijska odgovornost za formalno odricanje od Kosova i Metohije pasti pravo na režim SNS–SPS i Aleksandra Vučića, koji su, po oceni Aleksandra Pavića, već duboko zagazili u taj čin izdaje.
