Pročitaj mi članakPoslednjih dana privatnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji stižu poruke u kojima se najavljuje uvođenje sistema e-kartona, odnosno centralizovanog digitalnog medicinskog dosijea pacijenata. Prema informacijama koje se šalju ordinacijama, pilot projekat je već pokrenut u pojedinim domovima zdravlja i kliničkim centrima, a u narednim mesecima planirano je obavezno povezivanje svih državnih i privatnih zdravstvenih ustanova u jedinstveni sistem.
На први поглед, овај процес се представља као технолошки напредак и модернизација здравства. Међутим, у пракси се отварају бројна питања која се тичу безбедности личних и здравствених података грађана, могућности злоупотребе, као и степена контроле над осетљивим медицинским информацијама.
Централизација медицинских података значи да ће велики број осетљивих информација о здравственом стању грађана бити похрањен у дигиталним базама и повезан између различитих институција. То отвара простор за потенцијалне пробоје система, неовлашћени приступ подацима или комерцијалну злоупотребу здравствених информација.
Додатну забринутост изазива и чињеница да ће, према најавама, и приватне здравствене установе бити обавезне да се повежу на систем, што значи да ће подаци пацијената из приватног сектора постати део шире државне базе.
Стручњаци упозоравају да у оваквим процесима морају постојати јасне гаранције:
ко има приступ подацима,
како се подаци чувају,
колико дуго се складиште,
и да ли пацијенти имају право да ограниче или контролишу употребу својих медицинских информација.
У наставку је имејл, који је нашој редакцији доставила једна приватна ординација, из чега произлази да приватна фирма има улогу у техничкој интеграцији, преносу и могућој обради података.
Посебно забрињава чињеница да се из дописа који се шаље приватним ординацијама види да у процес увођења е-картона није укључена само држава, већ и приватна фирма која отворено наводи да „преузима техничку интеграцију са е-картоном“ и да „брине да у е-картон стигну подаци који су законом прописани“. То значи да се у ланац прикупљања, обраде и преноса осетљивих медицинских података уводе и приватни комерцијални субјекти, што отвара озбиљно питање ко све има увид у податке пацијената, под којим условима, уз какву контролу и са каквим гаранцијама да ти подаци неће бити злоупотребљени.
Без јасних ограничења и стварне контроле, овако централизован систем може постати опасан преседан у којем најинтимнији подаци о здрављу грађана више нису искључиво у служби лечења, већ потенцијално и у служби моћи. Када неко има увид у то ко болује од тешке болести, ко чека трансплантацију, ко има хронично обољење, ко је психички или физички осетљив, онда се отвара простор за злоупотребе које превазилазе медицину и улазе у сферу притиска, дискриминације, осигурања, комерцијалног профилисања, па и уцене. Зато грађани имају право да траже потпуну транспарентност, строге гаранције и недвосмислену заштиту својих медицинских података, јер једном изгубљена приватност у овој области више се не може лако повратити.
Посебно је важно да у оваквом систему грађани не буду сведени на пуке изворе података, без права да одлучују о сопственој приватности. Зато мора постојати јасна и законом гарантована могућност да сваки пацијент буде потпуно информисан о томе који се његови подаци прикупљају, ко им приступа, у које сврхе се користе и колико дуго се чувају, али и да има право да ограничи обим њихове употребе, као и да одбије укључивање својих података у електронски картон. Без такве могућности избора, дигитализација здравства не би била израз модернизације и напретка, већ опасан модел у којем грађани губе контролу над најосетљивијим информацијама о себи.
