Pročitaj mi članakRat koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael započeli protiv Irana može izazvati globalni ekonomski i energetski zemljotres čije će posledice osetiti i Srbija. Na to je u intervjuu za Jutjub kanal „Srbin.info – kanal Centar“ upozorio predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, dr Miroslav Parović, koji se u svom naučnom radu bavi i održivošću energetskog sistema Srbije.
U razgovoru sa novinarom Dejanom Petrom Zlatanovićem, Parović je analizirao geopolitičke i ekonomske posledice sukoba na Bliskom istoku, ukazujući da je svet na pragu ozbiljnog poremećaja tržišta energenata, kapitala i investicija. Prema njegovim rečima, Srbija je posebno osetljiva jer je njen energetski sistem snažno povezan sa globalnim tržištem nafte i gasa.
RAT KOJI MOŽE DA UZDRMA SVETSKU EKONOMIJU
Parović ističe da se sukob oko Irana ne može posmatrati samo kao regionalni rat. U pitanju je konflikt koji direktno pogađa jednu od ključnih energetskih zona sveta. On naglašava da svaki ozbiljniji poremećaj u regionu Persijskog zaliva odmah izaziva rast cena nafte i gasa, što se zatim preliva na cenu transporta, proizvodnje i hrane.
„Kada se poremeti stabilnost u regionu gde se proizvodi ogroman deo svetske nafte, to automatski pokreće lančanu reakciju u čitavoj globalnoj ekonomiji“, objašnjava Parović, dodajjući da će posledice ovog rata najpre osetiti Evropa, a potom i manje ekonomije poput Srbije.
SKUPA NAFTA POVLAČI LANČANI UDAR NA CENE
Parović upozorava da svaki rast cene nafte pokreće talas poskupljenja. Nafta je, kako kaže, osnovna energetska i transportna komponenta moderne ekonomije. Kada ona poskupi, rastu cene gotovo svih proizvoda.
„Kada cena energenata krene nagore, to se prenosi na poljoprivredu, industriju, transport i na kraju na cene u prodavnicama“, navodi on. Prema njegovoj oceni, Srbija će u tom slučaju osetiti udar kroz rast cena goriva, hrane i komunalnih usluga.
SRBIJA U ENERGETSKI OSETLJIVOJ POZICIJI
Govoreći o Srbiji, Parović ističe da domaći energetski sistem ima ograničenu otpornost na velike globalne šokove. Prema njegovim rečima, Srbija nije dovoljno energetski nezavisna i zbog toga je izložena uticajima svetskog tržišta. On upozorava da svaka nestabilnost na globalnom tržištu nafte i gasa direktno utiče na domaću ekonomiju.
„Kada dođe do velikih geopolitičkih potresa, male ekonomije uvek plaćaju najveću cenu“, naglašava Parović.
UDAR NA FINANSIJSKE TOKOVE I INVESTICIJE
Parović je u intervjuu ukazao i na finansijske posledice rata. On navodi da su mnogi bogati pojedinci iz različitih zemalja poslednjih godina investirali novac u Dubai i druge centre na Bliskom istoku, smatrajući ih sigurnim mestom za kapital. Međutim, rat u regionu dovodi u pitanje tu pretpostavku.
„Ova nova elita trči u Dubai, kupili su stanove, neko ih izdaje, neko drži kapital tamo. Ali ako se nestabilnost proširi, postavlja se pitanje – ko će da živi u Dubaiju i koliko će ti stanovi vredeti“, upozorava Parović, dodajući da ratovi često preko noći pretvaraju „sigurne investicije“ u ogroman finansijski rizik.
PRIMER VENECUELE I OPASNOST OD „STABILOKRATIJE“
U analizi političkih posledica globalnih kriza, Parović je podsetio na primer Venecuele, ističući da se često dešava da se sistem vlasti formalno promeni, ali da suština ostane ista.
„Imate korumpiranu ekipu koja drži stabilokratiju. Ako se ukloni jedan čovek sa vrha, ostali samo promene gazdu i sistem nastavlja da funkcioniše“, kaže Parović. Prema njegovim rečima, takve promene za obične građane često ne znače ništa.
ENERGETSKA KRIZA MOŽE DA PROMENI GEOPOLITIKU
Parović smatra da bi energetski potresi mogli da dovedu do velikih geopolitičkih promena. Prema njegovoj proceni, svet se nalazi u periodu kada se globalni ekonomski centri moći preispituju. On upozorava da energetski ratovi često imaju dugoročne posledice koje menjaju političku i ekonomsku mapu sveta.
„Kada se poremete tokovi energije, poremeti se i čitav sistem moći u međunarodnim odnosima“, zaključuje Parović.
