Pročitaj mi članakPrema najnovijim klimatskim podacima Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, postoji mogućnost da se kasnije ove godine razvije snažan, pa čak i super El Ninjo, koji bi po intenzitetu mogao da bude među najjačima u istoriji.
El Ninjo je klimatski fenomen koji nastaje kada se površinske vode u ekvatorijalnom delu Tihog okeana znatno zagreju. To zagrevanje menja uobičajene obrasce kretanja vazduha i padavina širom planete, zbog čega može izazvati suše, poplave, jake oluje i rekordne vrućine u različitim delovima sveta. U slučaju retkih super El Ninjo epizoda, koje se javljaju otprilike na svakih deset do petnaest godina, posledice mogu biti još snažnije i dugotrajnije.
Prema navodima stručnjaka, tokom ovakvih događaja temperatura mora u ključnom delu Pacifika prelazi dva stepena Celzijusa iznad proseka, što snažno utiče na atmosferske prilike. To može dovesti do češćih toplotnih talasa, izmene rasporeda obilnih padavina i suša, kao i do promena u kretanju tropskih oluja.
Klimatski naučnici upozoravaju da postoji sve veća mogućnost da bi ovogodišnji El Ninjo mogao dodatno da pogura globalne temperature ka novim rekordima, naročito tokom 2027. godine. Prema procenama, temperature bi mogle početi da rastu već tokom 2026, dok bi 2027. mogla postati najtoplija godina u istoriji merenja.
Snažan El Ninjo obično smanjuje uslove za razvoj uragana u Atlantiku, jer jaki vetrovi u višim slojevima atmosfere otežavaju njihovo formiranje. Ipak, meteorolozi napominju da je i jedan snažan udar na kopno dovoljan da sezona ostane upamćena kao veoma opasna.
Posledice ovog fenomena mogle bi da se osete širom sveta. Zapadni deo Sjedinjenih Američkih Država mogao bi da ima toplije leto od proseka, dok bi neke tropske zemlje mogle biti pogođene teškim sušama i ekstremnim vrućinama. Više tropskih ciklona moglo bi da se razvije u Pacifiku, dok bi ih u Atlantiku moglo biti manje. Suša bi mogla pogoditi Australiju, Indoneziju, delove istočne Afrike i Karibe, dok su obilne kiše moguće u Peruu i Ekvadoru.
Kada je reč o Srbiji i široj regiji, snažan El Ninjo mogao bi da donese veoma nestabilne vremenske prilike, sa mogućim posledicama po poljoprivredu i infrastrukturu. Krajem zime i početkom proleća oslabljen polarni vrtlog mogao bi da izazove nagle prodore hladnog vazduha, što povećava rizik od prolećnog mraza i štete u voćnjacima i vinogradima.
S druge strane, toplije Jadransko more, u kombinaciji sa većom vlagom u vazduhu tokom prelaznih godišnjih doba, naročito u jesen, moglo bi povećati rizik od intenzivnih lokalnih padavina i bujičnih poplava. Samo leto, međutim, moglo bi biti sušnije nego inače, uz dugotrajnije toplotne talase.
Iako klimatski modeli trenutno ukazuju na veliku verovatnoću razvoja El Ninja, stručnjaci upozoravaju da su prolećne prognoze manje pouzdane zbog takozvane prolećne barijere predviđanja. U prošlosti se već dešavalo da modeli najave snažan El Ninjo koji se kasnije ipak ne razvije.
