Прочитај ми чланакНа данашњи дан пре 15 година кошаркашка репрезентација Југославије постала је шампион света, пошто је у узбудљивом финалу после продужетка савладала Аргентину (84:77).
Драматични период меча почиње 150-так секунди пре краја регуларног дела када Аргентинци воде са 74:66. Капитен Дејан Бодирога, као и небројено пута до сада, преузима сву одговорност на себе и са девет узастопних поена враћа „плаве“ у игру.
На шест секунди пре краја, код резултата 75:75 фаулиран је Владе Дивац, али југословенски ас промашује оба бацања. Последњи напад „гаучоса“, Сконокини продире ка нашем кошу, улази у рекет и пада након контакта са Марком Јарићем. Аргентинци траже прекршај, који је, искрени да будемо, највероватније и постојао, али је пиштаљка судије Мерцедеса из Доминиканске Републике остала нема.
Ушло се у продужетак у којем су Југословени доминирали. Психички сломљени супарници успели су у додатном периоду игре да постигну само два поена, иако су имали неколико прилика да из „отворених“ шутева направе преокрет.
Пре годину дана, тадашњи селектор Светислав Пешић је причао о том мечу и рекао:
„Рећи ћу вам, само да вас подсетим да је и тада, па и данас, Аргентина била екипа на чији однос према репрезентацији и заједништво су многи љубоморни. Тада су одиграли јако добро.
У моменту који помињете био је тајм-аут. Сви су били као дрогирани. Притисак у главама, пулс и све остало, у том тренутку никога од нас није чинио сасвим нормалним. У саставу смо срећом имали много меч – винера и Бодирога је рекао: „Дај момци да стиснемо, имамо их, још мало само!“ Он је као и много пута и пре и касније преузео одговорност и извукли смо се!“
Пет секунди пре краја Дивац је при нерешеном резултату имао два бацања, али је оба промашио. На другој страни Сконокини је кренуо у продор, утисак је да је фаулиран, али се судије нису огласиле. Сретали сте касније тадашњег селектора Аргентине Рубена Мањана и у Београду, јесте ли причали о том детаљу?
„Шта ти је српски менталитет. Ми увек и свему тражимо и нађемо оно, „али“, иако у старту желимо победу?! После креће: „Победили смо, али, шта да је свиран фаул?“ А шта је Дики погодио бацања? Што не гледамо тако?“
Дочек и читава атмосфера у земљи била је слављеничка, шта је Вама било посебно упечатљиво?
„Све што се тај и тих дана дешавало у Србији и Црној Гори, продужило ми је каријеру, неколико година. Искрена емоција, срећа, код људи које сам сретао, допринели су да се осећам сасвим испуњено и мотивисано да наставим даље, иако сам још у мају потписао за Барселону.“
Светско првенство, Индијанаполис, 2002. године
Југославија – Ангола 113:63 (28:14, 24:9, 28:18, 33:22)
Југославија – Шпанија 69:71 (10:26, 19:18, 23:14, 17:13)
Југославија – Канада 87:71 (16:21, 26:20, 21:12, 24:18)
Југославија – Порторико 83:85 (21:27, 22:15, 26:18, 14:25)
Југославија – Бразил 90:69 (26:14, 20:14, 28:25, 16:16)
Југославија – Турска 110:78 (21:15, 29:19, 30:21, 30:23)
Југославија – САД 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20)
Југославија – Нови Зеланд 89:78 (19:30, 20:18, 27:10, 23:20)
Југославија – Аргентина 84:77 (24:19, 17:20, 11:18, 23:18, 9:2)
Југославија: Дејан Бодирога, Дејан Котуровић, Жарко Чабаркапа, Игор Ракочевић, Предраг Стојаковић, Владимир Радмановић, Марко Јарић, Предраг Дробњак, Владе Дивац, Милош Вујанић, Дејан Томашевић, Милан Гуровић.
Стручни штаб: селектор: Светислав Пешић, тренери: Ацо Петровић, Стеван Караџић, кодициони тренер: Миливоје Каралејић, шеф делегације Жарко Зечевић, спортски .директор Жарко Варајић, председник Савеза: Жељко Церовић, генерални секретар: Предраг Богосављев, доктор: Драган Радовановић.
