Покушај да се Мила Пајић представи као „Милунка Савић новијег времена“ један је од најбесрамнијих медијских спинова у последње време. Овакви спинови иду у корист искључиво режиму, јер служе да замуте слику и обесмисле сваку искрену борбу. Све делује као да је сам плакат, на којем пише да је Мила Пајовић нова Милунка Савић, осмишљен у медијској кухињи Александра Вучића, као још један у низу пројеката чији је циљ да се обрука и исмеје родољубива омладина. Делује и на основу тога,што су режимски медији одмах покушали због овакве слике да нападну студентски покрет,кој се при томе у самом старту оградио јавно од НВО организације у којој је Мила Пајић.

Такав плакат делује као намерна провокација: да се јавност саблазни, да се створи забуна, да се у исти кош ставе плаћени активисти и студенти који се боре за правду и част. У стварности, то је типична методологија режима,  прво се фабрикује лажна „икона“, потом се преко ње исмева цео покрет, а на крају се та лаж користи као доказ „неморалности“ и „сумњивих мотива“ студената.

Овакве представке у којима се Мила Пајић упоређује са Милунком Савић имају јасан циљ, да обесмисле и омаловаже најчеститију борбу младих у Србији, борбу студената који су у већини случајева управо српска родољубива омладина. Тај медијски спин није случајан. Он служи да се у свест грађана убаци лажна слика, да се они који се боре за правду, истину и достојанство народа представе као „екстреми“, а плаћени активисти страних структура као „нови хероји“.

Милунка Савић је живела за Србију, док Мила Пајић живи од Србије. Милунка је била ратник који је под кишом метака бранио свој народ, док је Мила Пајић медијски пројекат који под кишом страних грантова руши његове вредности. Милунка је свој живот положила у рововима, поред сабораца, без личног интереса, без рекламе, без новца, без позиције. Она је веровала у Бога, у част, у народ. А Мила Пајић верује у идеологије које су Србе вековима означавале као „проблем Балкана“, у концепте „регионалне помирбе“ који подразумевају српско покајање и колективну кривицу, у „родну равноправност“ која се претвара у разарање породице и националног идентитета.

Ту нема ничег заједничког. Милунка је била јунакиња која је бранила своју земљу, а Мила Пајић је типичан представник невладиног апарата који ту исту земљу разграђује изнутра. Њен „активизам“ је пажљиво упакован у фразе о људским правима и демократији, али суштински служи да се разори све што је темељно: вера, породица, нација, културна традиција. Њеним наступима управљају центри моћи који не подносе слободан српски дух, они који желе покорну Србију без сећања, без хероја, без Милунке Савић.

Називати Милинку „новом Милунком Савић“ није само политичка пропаганда, већ намерни чин понижења националног достојанства. То је покушај да се најчистији симболи српског јунаштва замене празним ликовима из невладиног света, обученим у идеолошке униформе Брисела и Вашингтона.

Истински потомци Милунке Савић нису у НВО канцеларијама, него међу онима који данас бране своју земљу, веру и част , било на барикадама, било у студентским протестима, било у породицама које одбијају да продају своју будућност за неколико грантова. Милунка Савић је симбол Србије која се не продаје. Мила Пајић ни не подсећа на то.

И управо у том контрасту лежи суштина сваког спина који покушава да нам хероје замени плаћеним активистима. Јер кад се изгуби појам о томе ко је био јунак, а ко издајник, онда се губи и народ. А то је циљ сваке кампање која покушава да Милинку претвори у Милу,  и Србију у колонију.

Зато је важно разумети суштину спина: он није уперен само у Милунку Савић, већ у сам појам родољубља. Упоређивањем једне плаћене активисткиње са највећом српском хероином покушава се укаљати све што представља поштење, пожртвованост и љубав према отаџбини. Циљ је да се студентски покрет, који је остао једна од ретких аутентичних народних снага, прикаже као нешто сумњиво, као производ „лажног патриотизма“.

Истина је, међутим, потпуно супротна. Управо студенти који данас блокирају факултете и бране јавни интерес представљају дух Милунке Савић, храброст без калкулације, борбу без користи, љубав без границе. И то је оно што највише смета режиму и његовим медијским савезницима.

Зато је важно разобличити овакве покушаје извртања истине. Никакав спин, никакав лажни наратив не може избрисати чињеницу да Србија и даље има своју младу, родољубиву елиту, студенте који се боре за земљу, а не за донацију. Милунка Савић би била поносна на њих, али би се постидела сваког ко покуша да њено име стави у службу туђих интереса.

Све што делује апсурдно, неукусно и провокативно у медијском простору данас, у Србији 2025, ретко кад је случајно. Такав плакат није израз студентске побуне ,то је режирани производ пропаганде који има један једини циљ: да се народ окрене против сопствене деце, против младе генерације која је остала слободна, поштена и непоткупљива.

Ознаке: Мила Пајић, МИЛИНКА САВИЋ, мишљење, Нада Гладовић, поређење