Док смо раније археолошки материјал који откривамо бројали у комадима, сада на праисторијским локалитетима продукујемо између 30 и 100 кг покретног археолошког материјала дневно – истиче Алексић у емисији „15 минута“.
Велики број открића приписује заправо и већем броју истраживања која су обавезна у ситуацији инфраструктурних пројеката.
Ове године је 60 година од оснивања Завода за заштиту културе Ниш. Ми смо за протеклих пет година спровели толики број истраживања колико је било за претходних 55. Дакле, спаковали смо пола века заправо у период од пет година и то је објашњење откуд толико информација о толиком броја открића. Пуно се ради. А ти пројекти археолошких истраживања које ми спроводимо су заштитна истраживања, дакле везане су искључиво за пројекте развоја, за инфраструктурне пројекте, за пројекте изградње. Дакле, ми смо сад у Србије генерално у фази интензивног економског развоја и то је одлика заправо повећан број пројеката, повећена изградња, рударска експлоатација такође на овом нашем подручју. И самим тим је повећан број археолошких истраживања и повећан број открића – објашњава археолог Алексић.
Тако су једно од изненађујућих открића биле старчевачке гробнице старости око 8 милијенијума.
Нисмо очекивали гробове због тога што се они заиста ретко проналазе. Дакле, можда их има четрдесетак, педесетак на територији Србије, а ми имамо седам. То носу најстарији трагови човека у Нишу, већ то имамо у пећинама Великој и Малој Баланици, али је већ најстарије потврђено сахрањивање на територији града Ниша. А што се тиче самих истраживања, дакле ми смо тај део локалитета у потпорности истражили, сада се истраживање фокусирају и иду даље – каже Алексић.
Напомиње да су праисторијска налазишта, попут овог, поступком заштитних археолошких ископавања заправо уклањају са лица места.
Али то морамо да радимо на прописан начин уз правила струке које су веома јасне. С друге стране, имате археолошко наслеђе које је зидано карактер и то је одлика античких и средњовековних периода. То је нешто што је неопходно да буде очувано ин ситу – истиче Алексић.
Каже да се тако римски аквадукт не сме уклонити, као и да је део објекта пронађен у Јагодин малој прошле године на планираној траси топловода сачуван, док је траса измењена.
Да ли су инвеститори обавезни да ураде заштитна археолошка истраживања, пријаве када пронађу археолошко наслеђе у току радова и шта се дешава у тим ситуацијама, као и о проблему складиштења и чувања пронађеног историјског блага и недостатку броја археолога на подручју које покрива нишки Завод – неке су од тема на које је археолог Алексић говорио у емисији „15 минута“ која се може погледати на Yоутубе каналу Јужне вести.
