Прочитај ми чланакУ свим објектима Апотека Београд од 30. априла ове године немогуће је подићи лек на рецепт, јер је овој установи искључен интернет због неплаћених рачуна. Грађани са рецептима готово две недеље одлазе искључиво у приватне апотеке, док се у Апотекама Београд терапије могу само купити, што је такође неизвесно јер су залихе на минимуму, а запослени, како кажу за Нова.рс, остављени на цедилу.
Урушавање Апотека Београд, нажалост се не зауставља. После дуга добављачима лекова и медицинских помагала који премашује милијарду динара, колико дугују и радницима за 12 неисплаћених зарада, драстичног смањења залиха робе, крајем прошлог месеца искључен је и интернет, због чега не могу да раде са рецептима.
“Ништа се не мења од 30. априла од како је искључен интернет тамо где нам је централни сервер. То је разлог зашто не можемо да покренемо платформу за издавање рецепата, нити да примамо мејлове и уопште не можемо нормално да радимо. Интернет је искључен због неколико неплаћених рачуна, али не знамо ни колико их има, нити који је износ у питању јер нам се из управе нико не обраћа и не одговара на наше дописе”, каже за Нова.рс Јелена Шикуљак, председница Синдиката „Опстанак“, која је запослена у Апотекама Београд.
Иако је руководство добро обавештено о ситуацији са рецептима, њихова реакција, као и предлог за решење овог горућег проблема изостаје, па им, чини се, не смета да приватне апотеке у потпуности преузму издавање лекова на рецепт.
“Директор је обавештен, као и директорка сектора, коју сам лично звала да питам до када ће овакво стање да траје. Међутим, одговор нисам добила. Грађани долазе код нас са лековима на рецептима, али не можемо да им помогнемо, па их упућујемо код приватника. Скоро су нам пацијенти тражили лек за дијабетес Диапрел и рекли да га нема ни код приватника. Сад не знамо ни да ли постоји увоз генеричких лекова, само знамо да се људи малтретирају због редовних терапија, које смо ми раније увек имали на стању”, наглашава Шикуљак.
Она упозорава да ће издавање лекова на рецепт само у приватним апотекама државу скупо да кошта.
“Никоме није јасно коме то иде у прилог, осим приватницима. Сад кад ми не издајемо лекова на рецепт, приватни апотекарски сектор имаће слободу да уцењује државу ценама, које ће бити далеко веће него код нас, јер немају конкуренцију. Државу ће то папрено да кошта, али и грађане појединачно”.
Без плате 12 месеци
Запослени, међутим, не очекују да ће рачуни за интернет бити плаћени и да ће моћи ускоро да издају лекове на рецепт, јер им ни зараде нису исплаћене годину дана, а дугови незаустављиво расту из дана у дан.
“Нисмо добили 12 плата, то је годину дана без зараде. Сад управа наводно прича о неком посебном рачуну на који ће као нешто да нам уплате, али у то нико не верује јер све ово што се дешава води ка ликвидацији фирме и заиста предуго траје. Постало је неиздрживо. Наш дуг за плате расте и сада је готово исти као дуг према добављачима, који је око 1.100.000.000 динара или 9,4 милиона евра, док је дуг за плате око 1.200.000.000 динара, па је то укупно преко две милијарде дугова. Додатно је наш рачун у блокади за више од пола милијарде динара због неплаћених комуналија”, наглашава Шикуљак.
Подсећамо да су одборници Скупштине града Београда у децембру прошле године усвојили план за покретање поступка концесије Апотекарске установе Београд. Иако је већина запослених ово видела као најаву приватизације на мала врата, од градских челника могло се чути да апотеке неће бити приватизоване и да град кроз модел концесије тражи партнера како би се пронашло одрживо решење за опстанак градске апотекарске мреже.
Од тада је, међутим, прошло пола године, ниједан проблем Апотека Београд, оснивач – локална самоуправа, а ни држава, нису решиле. Напротив, овој установи се, по свему судећи, ближи гашење.
