Прочитај ми чланакСиноћ сам била на протесту, као и готово на сваком студентском протесту до сада.
Отишла сам испред Ректората, уверена да је разлог окупљања подршка студентима који су у њему заточени. Међутим, оно што сам чула, натерало ме је да се запитам да ли да се смејем или да плачем.
Из гомиле је кренуло скандирање које је очигледно наметнуто од малог броја људи: „Не дамо рисивере“, „Не дамо ректора“, „Не дамо компјутере“. У том тренутку сам се запитала, кога то ми не дамо?
Ког ректора не дамо? Човека који је, супротно академским правилима, постављен без стварне већине? Човека чији рад годинама пратим, још од 2021. године, када је дозволио спорне и по многима незаконите праксе у КСТ-у, тзв ,,вакцинацију студената“ супротне основним принципима медицинске етике? Човека кога су у тим тренуцима штитиле институције које су морале да реагују, инспекције, судови, систем?
Да ли не дамо ректора који је продужавао уговоре по политичком налогу, који је био део управљачких структура пројеката повезаних са влашћу, који је учествовао у одлукама од јавног значаја без транспарентности? Ректора који је противзаконито продужавао уговоре СНС професорима по налогу Вучића и СНС!? Ректора који је био у Управном одбору ,,Београда на води“, који је спречио да се измене делови статута како би се диплома Синише Малог прогласила неважећом!?
Ректора који не зна да говори, који је синоћ лоше прочитао говор који му је написао ,,чет гпт“, а којим се видим данас одушевљавају људи, мислећи да га је он написао, а који је прочитан без уверљивости, док се данас тај исти наступ представља као нешто аутентично и велико?
Студенти, будите опрезни. Ово није питање једног човека, већ питање правца у ком се креће читав покрет.
Да ли заиста верујете да човек који је годинама део истог система може да буде носилац истинских промена? Да ли мислите да ће промена доћи ако на чело дође неко ко је већ био део структура које су довеле до стања против ког се данас боримо?
Последњих дана сведоци смо да поједини медији већ граде наратив о томе како је управо тај човек „лидер“ који ће донети промену. Али поставимо једноставно питање: ако се систем мења људима из истог система, шта се заправо мења?
Не желимо да једну обману заменимо другом, не желимо замену лица, већ промену суштине.
У Србији постоји велики број квалитетних, образованих и морално интегритетних људи који су уз студенте, а који никада нису били део компромитованих структура. Не смемо дозволити да се покрет сведе на једно име које носи терет прошлости.
Зато апелујем на све студенте и све који учествују у доношењу одлука: размислите, преиспитајте, поставите јасне критеријуме. Не дозволите да вам се наметне решење које већ у себи носи старе обрасце.
Промене се не граде на компромисима са оним што је већ показало своје слабости.
Ректор није симбол промене. Питање је да ли желимо истинску промену или само њен привид.
