Свака злоупотреба Сребренице у овом тренутку није питање сећања, већ политичка алатка за гушење бунта.

Александар Вучић је мајстор политичког спиновања и одвлачења пажње од себе. То је показао безброј пута до сада. Сетите се и када је својевремено одлазио у Сребреницу, не као покајник, него као прорачунати играч који је тамо ишао по политичке поене код својих западних ментора, оних истих комесара из Брисела који му и данас држе леђа, упркос насиљу, корупцији и диктатури коју спроводи над сопственим народом.

Када год Александар Вучић осети да губи тло под ногама, он пушта тему Сребренице и косова и Метохије у јавност, да подели народ, да замути воду, да скрене пажњу са себе, да се истински отпор према диктатури замени лажним морализмом, лажним патриотизмом и лажним сукобима.

Режим ће радо гледати како се опозиција и народ деле по истом шаблону по којем их је деценијама делио Запад: „суочавање с прошлошћу“, „регионално помирење“, „европске вредности“, док у позадини хапсе децу, разбијају протесте и цементирају диктатуру.

Историја ће се изучавати, али тек кад Србија буде слободна.
Историчари ће водити расправе, али тек кад овај болесни режим буде оборен.
А до тада, ово је борба против тираније и како рече отац Горан: ,,Скидање Вучића са власти је и једна врста егзорцизма“. Свако ко скреће пажњу са протеста и свенародног бунта, свесно или несвесно, ради у интересу оног који тиранише.

Нећемо дозволити да се најважнији народни тренутак у последњих 20 година убије старим подметањима. Нећемо дозволити да нам Сребреницу поново продају као савест, а заправо је користе као политичку батину над нацијом која коначно устаје.

Сребреница није тема овог тренутка јер нам је нарушено оно каквим нас је Господ створио – Слобода!
И свако ко то не види, или је политички наиван, или намерно вуче за Вучићеве конце или конце заједничких газда из Брисела.